Свето Јеванђеље по Луки

Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама,

Као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Ријечи (Логоса),

Намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле,

Да познаш темељ оних ријечи којима си научен.

У вријеме Ирода, цара јудејскога, бијаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета.

А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповијестима и уредбама Господњим беспрекорно.

И немаху дјеце, јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ поодмаклих година.

И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,

Да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади.

И све мноштво народа мољаше се напољу за вријеме кађења.

А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог жртвеника.

И збуни се Захарија видјевши га и спопаде га страх.

А анђео му рече: Не боје се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надјенућеш му име Јован.

И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову.

Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје;

И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме;

И он ће напријед ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка дјеци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман.

И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама.

И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовијестим.

И ево, бићеш нијем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси вјеровао мојим ријечима које ће се испунити у своје вријеме.

И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму.

А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нијем.

И када се навршише дани службе његове, отиде дому својему.

А послије оних дана затрудње Јелисавета жена његова, и кријаше се пет мјесеци говорећи:

Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.

А у шести мјесец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет,

Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија.

И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом. благословена си ти међу женама!

А она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав?

И рече јој анђео: Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога!

И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус.

Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова;

И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја.

А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији.

И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом.

Јер у Бога је све могуће што каже.

А Марија рече: Ево слушкиње Господње - нека ми буде по ријечи твојој! И анђео отиде од ње.

А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин.

И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету.

А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога,

И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје!

И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени?

Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој.

И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ.

И рече Марија: Велича душа моја Господа;

И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему,

(то погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји;

(то ми учини величину Силни, и свето име његово.

И милост је његова од кољена до кољена онима који га се боје.

Показа силу мишицом својом; разасу горде у мислима срца њихова.

Збаци силне са пријестола, и подиже понижене.

Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

Прихвати Израиља слугу својега да се опомене милости;

Као што говори оцима нашим, Аврааму и сјемену његову до вијека.

И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме.

А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина.

И чуше њени сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и даваху му име оца његова - Захарија.

И одговарајући мати његова рече: Не, него да се зове Јован.

И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом.

И знацима питаху оца његова како би он хтио да га назову.

И заискавши дашчицу написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога.

И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горској Јудеји разгласи се сав овај догађај

И сви који чуше ставише у срце своје говорећи: (та ли ће бити ово дијете? И рука Господња бјеше с њим.

А Захарија отац његов испуни се Духа Светога и пророкова говорећи:

Благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој.

И подиже нам рог спасења у дому Давида, слуге својега,

Као што каза устима светих пророка својих од вијека,

Да ће нас спасти од непријатеља наших и из руку свију који нас мрзе;

Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светога завјета својега,

Заклетве којом се закле Аврааму оцу нашему, да ће нам дати:

Избављење из руку непријатеља наших, да му без страха служимо,

У светости и у правди пред њим у све дане живота нашег.

И ти, дијете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњим да му приправиш пут;

Да дадеш познање спасења народу његову за опроштење гријеха њихових,

Ради срдачне милости Бога нашега, којом нас је походио Исток с висине;

Да обасја оне који сједе у тами и сјени смрти; да управи ноге наше на пут мира.

А дијете растијаше и јачаше духом и бијаше у пустињи до дана док се не показа Израиљу.