Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )

А Аврам отиде оданде на југ, и стани се између Кадиса и Сура; и живљаше као дошљак у Герару.

And Abraham journeyed from thence toward the south country, and dwelled between Kadesh and Shur, and sojourned in Gerar.

И говораше за жену своју Сару: сестра ми је. А цар Герарски Авимелех посла, те узе Сару.

And Abraham said of Sarah his wife, She [is] my sister: and Abimelech king of Gerar sent, and took Sarah.

Али дође Бог Авимелеху ноћу у сну, и рече му: гле, погинућеш са жене коју си узео, јер има мужа.

But God came to Abimelech in a dream by night, and said to him, Behold, thou [art but] a dead man, for the woman which thou hast taken; for she [is] a man's wife.

А Авимелех не бјеше се ње дотакао, и зато рече: Господе, еда ли ћеш и праведан народ погубити?

But Abimelech had not come near her: and he said, Lord, wilt thou slay also a righteous nation?

Није ли ми сам казао: сестра ми је? а и она сама каза: брат ми је. Учинио сам у чистоти срца својега и у правди руку својих.

Said he not unto me, She [is] my sister? and she, even she herself said, He [is] my brother: in the integrity of my heart and innocency of my hands have I done this.

Тада му рече Бог у сну: знам да си учинио у чистоти срца својега, зато те сачувах да ми не сагријешиш, и не дадох да је се дотакнеш.

And God said unto him in a dream, Yea, I know that thou didst this in the integrity of thy heart; for I also withheld thee from sinning against me: therefore suffered I thee not to touch her.

А сада врати човјеку жену његову, јер је пророк, и молиће се за те, те ћеш остати жив. Ако ли не вратиш, знај да ћеш умријети ти и сви твоји.

Now therefore restore the man [his] wife; for he [is] a prophet, and he shall pray for thee, and thou shalt live: and if thou restore [her] not, know thou that thou shalt surely die, thou, and all that [are] thine.

И ујутру рано уста Авимелех, и сазва све слуге своје, и каза им све ово да чују. И уплашише се људи веома.

Therefore Abimelech rose early in the morning, and called all his servants, and told all these things in their ears: and the men were sore afraid.

Тада Авимелех дозва Аврама и рече му: шта си нам учинио? шта ли сам ти згријешио, те навуче на ме и на царство моје толико зло? Учинио си ми што не ваља чинити.

Then Abimelech called Abraham, and said unto him, What hast thou done unto us? and what have I offended thee, that thou hast brought on me and on my kingdom a great sin? thou hast done deeds unto me that ought not to be done.

И још рече Авимелех Авраму: шта ти је било, те си то учинио?

And Abimelech said unto Abraham, What sawest thou, that thou hast done this thing?

А Аврам одговори: вељах: јамачно нема страха Божијега у овом мјесту, па ће ме убити ради жене моје.

And Abraham said, Because I thought, Surely the fear of God [is] not in this place; and they will slay me for my wife's sake.

А управо и јест ми сестра, кћи оца мојега; али није кћи моје матере, па пође за ме.

And yet indeed [she is] my sister; she [is] the daughter of my father, but not the daughter of my mother; and she became my wife.

А кад ме Бог изведе из дома оца мојега, ја јој рекох: учини добро, и кажи за ме гдје год дођемо: брат ми је.

And it came to pass, when God caused me to wander from my father's house, that I said unto her, This [is] thy kindness which thou shalt shew unto me; at every place whither we shall come, say of me, He [is] my brother.

Тада Авимелех узе оваца и говеда и слуга и слушкиња, те даде Авраму, и врати му Сару жену његову.

And Abimelech took sheep, and oxen, and menservants, and womenservants, and gave [them] unto Abraham, and restored him Sarah his wife.

И рече Авимелех Авраму: ево, земља ти је моја отворена, живи слободно гдје ти је воља.

And Abimelech said, Behold, my land [is] before thee: dwell where it pleaseth thee.

А Сари рече: ево дао сам твојему брату тисућу сребрника; гле, он ти је очима покривало пред свима који буду с тобом; и то све да ти је за науку.

And unto Sarah he said, Behold, I have given thy brother a thousand [pieces] of silver: behold, he [is] to thee a covering of the eyes, unto all that [are] with thee, and with all [other]: thus she was reproved.

И Аврам се помоли Богу, и исцијели Бог Авимелеха и жену његову и слушкиње његове, те рађаху.

So Abraham prayed unto God: and God healed Abimelech, and his wife, and his maidservants; and they bare [children].

Јер Господ бјеше сасвијем затворио сваку материцу у дому Авимелехову ради Саре жене Аврамове.

For the LORD had fast closed up all the wombs of the house of Abimelech, because of Sarah Abraham's wife.