Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )
1. Мојсијева, глава 24
А Аврам бјеше стар и временит, и Господ бјеше благословио Аврама у свему;
И рече Аврам слузи својему најстаријему у кући својој, који бјеше над свијем добром његовијем: метни руку своју под стегно моје,
Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мојему између кћери овијех Хананеја, међу којима живим;
Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мојему Исаку.
А слуга му рече: и ако дјевојка не хтједбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твојега у земљу из које си се иселио?
А Аврам му рече: пази да не одведеш сина мојега онамо.
Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мојега и из земље рода мојега, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: сјемену ћу твојему дати земљу ову, он ће послати анђела својега пред тобом да доведеш жену сину мојему оданде.
Ако ли дјевојка не хтједбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мојега немој одвести онамо.
И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару својему, и закле му се за ово.
Тада слуга узе десет камила између камила господара својега да иде, јер све благо господара његова бјеше под његовом руком; и отишав дође у Месопотамију до града Нахорова.
И пусти камиле да полијежу иза града код студенца пред вече када излазе грађанке да захватају воде;
И рече: Господе Боже господара мојега Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мојему Авраму.
Ево, ја ћу стајати код овога студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.
Којој дјевојци речем: нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: на пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си намијенио слузи својему Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мојему.
И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамова, дође с крчагом на рамену.
И бјеше врло лијепа, још дјевојка, још је човјек не бјеше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;
А слуга искочи пред њу и рече: дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега.
А она рече: на пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.