Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )

Али наста глад у земљи сврх прве глади која беше за времена Аврамовог; и Исак отиде к Авимелеху цару филистејском у Герар.

И јави му се Господ и рече: Немој ићи у Мисир, него седи у земљи коју ћу ти казати.

Седи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и семену твом дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твом.

И умножићу семе твоје да га буде као звезда на небу, и даћу семену твом све ове земље; и у семену твом благословиће се сви народи на земљи,

Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповести моје и правила моја и законе моје.

И оста Исак у Герару.

А људи у месту оном питаху за жену његову, а он говораше: Сестра ми је. Јер се бојаше казати: Жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лепа.

И кад проведе много времена онде, догоди се, те погледа Авимелех цар филистејски с прозора, и виде Исака где се шали с Ревеком женом својом.

И дозва Авимелех Исака и рече: Та то ти је жена; како си казао: Сестра ми је? А Исак му одговори: Рекох: да не погинем с ње.

А Авимелех рече: Шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овог лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у грех.

И заповеди Авимелех свему народу свом говорећи: Ко се дотакне овог човека или жене његове, погинуће.

И Исак стаде сејати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.

И обогати се човек, и напредоваше све већма, те поста силан.

И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,

Па све студенце које беху ископале слуге оца његовог за времена Аврама оца његовог заронише Филистеји, и засуше их земљом.

И Авимелех рече Исаку: Иди од нас, јер си постао силнији од нас.

И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини герарској, и настани се онде.

И стаде Исак откопавати студенце, који беху ископани за времена Аврама оца његовог, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им беше надео отац његов.