Јеванђеље по Матеју

Чим свану, сви Првосвештеници и старешине народне држаше веће против Исуса, да га изруче смрти.

И свезавши га, одведоше га и предадоше га Понтију Пилату, намеснику.

Тада Јуда, издајник његов, видевши да га осудише, покаја се и дође да врати тридесет сребрика првосвештеницима и старешинама,

говорећи: Грех учиних што издах крв праведну. Они му одговорише: Шта се то нас тиче? То ти види.

Јуда баци сребрнике у храм, изиђе и отиде да се обеси.

Првосвештеници их покупише и рекоше: Не ваља их метнути у свети ковчег, јер је то цена крви.

И пошто се договорише, купише за њих лончареву њиву за гробље странаца.

Од тога се и зове она њива, крвна њива и до данас.

Тада се изврши оно што је јављено преко пророка Јеремије: "И узеше тридесет сребрника, цену уцењенога, кога уценише синови израиљеви,

и дадоше их за њиву лончареву, као што ми заповеди Господ."

Исус стаде пред намесника. Намесник га запита говорећи: Јеси и ти краљ јудејски? Исус му одговори: Ти кажеш;

али ништа не одговори на тужбе првосвештеника и старешина.

Тад Пилат рече: Чујеш ли зашто те оптужују?

Исус му не одговори ни једну реч, тако да се намесник много чуђаше.

О сваком празнику беше обичај да намесник пусти по једног сужња, кога народ тражи.

Тада имаху разглашенога сужња по имену Вараву.

И како су били ту сабрани, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим, Вараву или Исуса прозванога Христа?

Јер он знадијаше да су Исуса предали из зависти.

Док он сеђаше у суду, поручи му жена његова: "Да не буде ништа између тебе и тога праведника, јер сам се данас у сну много мучила због њега".

Првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исус да се погуби.

Намесник проговори, и рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? Одговорише: Вараву.

Рече им Пилат: А што ћу чинити са Исусом, прозваним Христом? Рекоше сви: Да се разапне!

Намесник рече: Али какво је зло учинио? А они још јаче повикаше: Да се разапне!

Кад Пилат виде да ништа не помаже, него још већа бука бива, узе воду те уми руке пред народом, говорећи: Ја нисам крив у крви овога праведника; - видите ви.

Сав народ одговори: Крв његова на нас и на децу нашу!

Тада им Пилат пусти Вараву, а Исуса, пошто би ишибан, преда да се разапне.

Војници намесникови узеше Исуса у преториј и скупише целу кохорту око њега,

и свукавши га, огрнуше га скерлетним плаштем,

и оплетоше венац од трња и метнуше му га на главу, и дадоше му трску у десну руку, и сагибајући колена клањаху се пред њим, ругајући му се, и говорећи: Здраво, краљу јудејски!

И пљунуше на њ, узеше трску, и бише га по глави.

Пошто му се тако наругаше, скинушему плашт, обукоше га у његове хаљине и одведоше да га разапну.

Излазећи нађоше једног човека из Кирине, по имену Симона, и натераше га да понесе крст Исусов.

И дошавши на место које се зове Голгота, што значи место лубање,

дадоше му да пије вино помешано са жучи, али када га окуси, не хтеде да пије.

Пошто га разапеше, разделише хаљине његове, бацајући коцке, да се испуни оно што беше јављено преко пророка: "Разделише хаљине моје, а за доламу моју коцке бацише!"

Затим седоше и чуваше га.

Да се обележи дело осуде његове написаше му више главе: "Ово је Исус, краљ јудејски".

С њим распеше и два разбојника, једнога с десне а једнога с леве стране његове.

Пролазници хуљаху на њ, машући главом

и говорећи: Ти који храм разваљујеш и за три дана опет саграђујеш, помози сад сам себи! Ако си Син Божји, сиђи с крста!

Тако и првосвештеници с књижевницима и старешинама, подсмевајући се, говораху:

Другима помаже, а себи не може помоћи. Ако је он краљ Израиљев, нека сиђе с крста, па ћемо веровати у њ.

Он се уздао у Бога; нека му помогне сад, ако га воли, јер говораше: "Ја сам Син Божји".

Тако му се ругаху и разбојници разапети с њим.

Од шестога сата би тама по целој земљи до сата деветога.

А око деветога сата завапи Исус јаким гласом, говорећи: Или, Или, лама савахтани?, то јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме напустио?

Неки од оних који бејаху онде, чувши то говораху: "Овај зове Илију".

И одмах отрча један од њих те узе сунђер и напуни га оцта, па натаче на трску, и додаде му да пије.

Али остали говораху: "Стани, да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне".

Исус опет завапи јаким гласом, и испусти дух.

И гле, завеса у храму раздре се на двоје, од горњега краја до доњега, и земља се потресе и попуца камење,

и отворише се гробови и ускрснуше многа тела светих што беху помрли;

и изишавши из гроба по ускрсењу Исусовом, уђоше у свети град и показаше се многима.

Центурион и они који с њим чуваху Исуса, пошто видеше како се земља затресе и шта би, обузе велики страх, и они рекоше: Ово је заиста био Син Божји!

Онде бејаху и гледаху из далека многе жене које беху ишле за Исусом из Галилеје и служиле му.

Међу њима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосифова, и мати синова Зеведејевих.

Кад би вечер, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такођер био ученик Исусов.

Он пође к Пилату и заиска тело Исусово, и Пилат нареди да му га даду.

Јосиф узе тело, зави га у чисто платно,

и метну га у нови свој гроб, који је био исекао у камену, - па навали велики камен на врата од гроба и отиде.

Марија Магдалина и друга Марија сеђаху ту према гробу.

Сутрадан, а то беше дан после дана припаве, првосвештеници и фарисеји пођоше заједно к Пилату,

и рекоше му: Господару, ми се опоменусмо да је овај варалица каза још за живота: "После три дана ускрснућу".

Нареди зато да се гроб чува до трећега дана, да не дођу како ученици његови ноћу, и да га не украду, и не кажу народу: "Ускрсну од мртвих", и биће последња подвала гора од прве.

Пилат им рече: Ено вам страже, идите и чувајте га како знате.

Они отиђоше, и пошто запечатише камен, поставише страже код гроба.