Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )

Али глад бјеше врло велика у оној земљи.

And the famine [was] sore in the land.

Па кад поједоше жито које бијаху донијели из Мисира, рече им отац: идите опет, и купите нам мало хране.

And it came to pass, when they had eaten up the corn which they had brought out of Egypt, their father said unto them, Go again, buy us a little food.

А Јуда му проговори и рече: тврдо нам се зарекао онај човјек говорећи: нећете видјети лица мојега, ако не буде с вама брат ваш.

And Judah spake unto him, saying, The man did solemnly protest unto us, saying, Ye shall not see my face, except your brother [be] with you.

Ако ћеш пустити с нама брата нашега, ићи ћемо и купићемо ти хране.

If thou wilt send our brother with us, we will go down and buy thee food:

Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је казао онај човјек: нећете видјети лица мојега, ако не буде с вама брат ваш.

But if thou wilt not send [him], we will not go down: for the man said unto us, Ye shall not see my face, except your brother [be] with you.

А Израиљ рече: што ми то зло учинисте и казасте човјеку да имате још једнога брата?

And Israel said, Wherefore dealt ye [so] ill with me, [as] to tell the man whether ye had yet a brother?

А они рекоше: човјек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: је ли вам јоште жив отац? имате ли још браће? а ми му одговарасмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: доведите брата својега?

And they said, The man asked us straitly of our state, and of our kindred, saying, [Is] your father yet alive? have ye [another] brother? and we told him according to the tenor of these words: could we certainly know that he would say, Bring your brother down?

И рече Јуда Израиљу оцу својему: пусти дијете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша дјеца.

And Judah said unto Israel his father, Send the lad with me, and we will arise and go; that we may live, and not die, both we, and thou, [and] also our little ones.

Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив довијека.

I will be surety for him; of my hand shalt thou require him: if I bring him not unto thee, and set him before thee, then let me bear the blame for ever:

Да нијесмо толико оклијевали, досада бисмо се два пута вратили.

For except we had lingered, surely now we had returned this second time.

Онда рече Израиљ отац њихов: кад је тако, учините ово: узмите што најљепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човјеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисава корјења и смирне, урме и бадема.

And their father Israel said unto them, If [it must be] so now, do this; take of the best fruits in the land in your vessels, and carry down the man a present, a little balm, and a little honey, spices, and myrrh, nuts, and almonds:

А новаца понесите двојином, и узмите новце што бијаху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрјешка.

And take double money in your hand; and the money that was brought again in the mouth of your sacks, carry [it] again in your hand; peradventure it [was] an oversight:

И узмите брата својега, па устаните и идите опет к оном човјеку.

Take also your brother, and arise, go again unto the man:

А Бог свемогући да вам да да нађете милост у онога човјека, да вам пусти брата вашега другога и Венијамина; ако ли останем без дјеце, нек останем без дјеце.

And God Almighty give you mercy before the man, that he may send away your other brother, and Benjamin. If I be bereaved [of my children], I am bereaved.

Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа.

And the men took that present, and they took double money in their hand, and Benjamin; and rose up, and went down to Egypt, and stood before Joseph.

А Јосиф кад видје с њима Венијамина, рече човјеку који управљаше кућом његовом: одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи.

And when Joseph saw Benjamin with them, he said to the ruler of his house, Bring [these] men home, and slay, and make ready; for [these] men shall dine with me at noon.

И учини човјек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову.

And the man did as Joseph bade; and the man brought the men into Joseph's house.

А они се бојаху кад их човјек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: за новце који пређе бјеху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце.

And the men were afraid, because they were brought into Joseph's house; and they said, Because of the money that was returned in our sacks at the first time are we brought in; that he may seek occasion against us, and fall upon us, and take us for bondmen, and our asses.

Па приступивши к човјеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним,

And they came near to the steward of Joseph's house, and they communed with him at the door of the house,

И рекоше: чуј, господару; дошли смо били и пређе, и куписмо хране;

And said, O sir, we came indeed down at the first time to buy food:

Па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци свакога нас бијаху озго у врећи његовој, новци наши на мјеру; и ево смо их донијели натраг;

And it came to pass, when we came to the inn, that we opened our sacks, and, behold, [every] man's money [was] in the mouth of his sack, our money in full weight: and we have brought it again in our hand.

А друге смо новце донијели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће.

And other money have we brought down in our hands to buy food: we cannot tell who put our money in our sacks.

А он им рече: будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашега метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна.

And he said, Peace [be] to you, fear not: your God, and the God of your father, hath given you treasure in your sacks: I had your money. And he brought Simeon out unto them.

И уведе их човјек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховијем положи.

And the man brought the men into Joseph's house, and gave [them] water, and they washed their feet; and he gave their asses provender.

И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они ондје обједовати.

And they made ready the present against Joseph came at noon: for they heard that they should eat bread there.

И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље.

And when Joseph came home, they brought him the present which [was] in their hand into the house, and bowed themselves to him to the earth.

А он их запита како су, и рече: како је отац ваш стари, за кога ми говористе? је ли јоште жив?

And he asked them of [their] welfare, and said, [Is] your father well, the old man of whom ye spake? [Is] he yet alive?

А они рекоше: добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се.

And they answered, Thy servant our father [is] in good health, he [is] yet alive. And they bowed down their heads, and made obeisance.

А он погледав видје Венијамина брата својега, сина матере своје, и рече: је ли вам то најмлађи брат ваш за којега ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко!

And he lifted up his eyes, and saw his brother Benjamin, his mother's son, and said, [Is] this your younger brother, of whom ye spake unto me? And he said, God be gracious unto thee, my son.

А Јосифу гораше срце од љубави према брату својему, те брже потражи гдје ће плакати, и ушав у једну собу плака ондје.

And Joseph made haste; for his bowels did yearn upon his brother: and he sought [where] to weep; and he entered into [his] chamber, and wept there.

Послије умив се изађе, и устежући се рече: дајте објед.

And he washed his face, and went out, and refrained himself, and said, Set on bread.

И донесоше њему напосе, и њима напосе, и Мисирцима који обједоваху у њега напосе, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима.

And they set on for him by himself, and for them by themselves, and for the Egyptians, which did eat with him, by themselves: because the Egyptians might not eat bread with the Hebrews; for that [is] an abomination unto the Egyptians.

А сјеђаху пред њим старији по старјешинству својем а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда.

And they sat before him, the firstborn according to his birthright, and the youngest according to his youth: and the men marvelled one at another.

И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим.

And he took [and sent] messes unto them from before him: but Benjamin's mess was five times so much as any of theirs. And they drank, and were merry with him.