Друга књига Самуилова (која се зове и Друга књига о царевима )
2. Самуилова, глава 2
А послије тога Давид упита Господа говорећи: хоћу ли отићи у који град Јудин? А Господ му рече: отиди. А Давид рече: у који да отидем? Рече: Хеврон.
И Давид отиде онамо са двије жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом која прије бјеше жена Навала из Кармила.
И људе који бијаху с њим одведе Давид, све с породицама њиховијем, и настанише се по градовима Хевронским.
И дођоше људи од Јуде, и помазаше ондје Давида за цара над домом Јудинијем. И јавише Давиду говорећи: људи из Јависа Галадова погребоше Саула.
И Давид посла посланике к људима у Јавису Галадову, и рече им: да сте благословени Господу што учинисте милост господару својему, Саулу, и погребосте га.
Зато да учини Господ вама милост и вјеру; а ја ћу вам учинити добро, што сте то учинили.
И нека вам се укријепе руке и будите храбри; јер Саул господар ваш погибе, а дом Јудин помаза мене за цара над собом.
Али Авенир син Ниров војвода Саулов узе Исвостеја сина Саулова, и одведе га у Маханајим.
И зацари га над Галадом и над Асуром и Језраелом и Јефремом и Венијамином и над свијем Израиљем.
Четрдесет година бјеше Исвостеју сину Саулову кад поче царовати над Израиљем; и царова двије године. Само дом Јудин држаше се Давида.
А Давид царова у Хеврону над домом Јудинијем седам година и шест мјесеца.
Потом изиде Авенир син Ниров и слуге Исвостеја сина Саулова из Маханајима у Гаваон.
Такође и Јоав син Серујин и слуге Давидове изидоше и сретоше се с њима код језера Гаваонскога, и стадоше једни с једне стране језера а други с друге стране.
Тада рече Авенир Јоаву: нека устану момци и нека се проиграју пред нама. И рече Јоав: нека устану.
И усташе, и изидоше на број: дванаест од Венијамина са стране Исвостеја сина Саулова, и дванаест између слуга Давидовијех.
И ухватише један другога за главу, и тисну један другому мач свој у бок, и попадаше заједно. Отуда се прозва оно мјесто Халкат-Асурим код Гаваона.
И би жесток бој онога дана; и слуге Давидове разбише Авенира и Израиљце.
А ондје бијаху три сина Серујина: Јоав и Ависај и Асаило. А Асаило бијаше лак на ногу као срна у пољу;
И потјера Асаило Авенира, и не сврну ни надесно ни налијево иза Авенира.
И Авенир обазре се натраг и рече: јеси ли ти, Асаило? А он рече: ја сам.
А Авенир му рече: сврни надесно или налијево, и узми једнога од тијех момака, и скини одору с њега. Али не хтје Асаило сврнути иза њега.
И Авенир опет рече Асаилу: отступи од мене; зашто да те саставим са земљом? и како бих смео погледати у Јоава брата твојега?
Али он не хтје отступити; и Авенир га удари копљем под пето ребро, и изађе му копље на леђа, те он паде ондје и умрије на мјесто. И ко год дође на оно мјесто гдје паде и погибе Асаило, устављаше се.
Али Јоав и Ависај потјераше Авенира, и сунце зађе кад дођоше до брда Аме, која је према Гији на путу у пустињу Гаваонску.
И скупише се синови Венијаминови за Авениром, те се начини чета, и стадоше на врх једнога брда.
И Авенир викну Јоава и рече: хоће ли мач прождирати довијека? не знаш ли да јади бивају напошљетку? зашто већ не кажеш народу да се прођу браће своје?
А Јоав рече: тако жив био Бог, да нијеси казао, народ би још јутрос отишао, ниједан не би тјерао брата својега.
Тада затруби Јоав у трубу, и устави се сав народ и престаше тјерати Израиља, и не бише се више.
И тако Авенир и људи његови идоше преко поља цијелу ону ноћ, и пријеђоше преко Јордана, и прошавши сав Витрон дођоше у Маханајим.
А Јоав се врати од Авенира, и кад скупи сав народ, не бјеше од слуга Давидовијех деветнаест људи и Асаила.
Али слуге Давидове побише синова Венијаминовијех, људи Авенировијех, три стотине и шездесет људи, који изгибоше.
А Асаила узеше и погребоше у гробу оца његова који бијаше у Витлејему. И Јоав и људи његови идоше сву ноћ, и освануше у Хеврону.
