Прва књига о царевима (која се зове и Трећа књига о царевима )

А цар Давид остарје и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загријати.

Now king David was old [and] stricken in years; and they covered him with clothes, but he gat no heat.

Тада му рекоше слуге његове: нека потраже цару господару нашему младу дјевојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загријева цар господар наш.

Wherefore his servants said unto him, Let there be sought for my lord the king a young virgin: and let her stand before the king, and let her cherish him, and let her lie in thy bosom, that my lord the king may get heat.

И потражише лијепу дјевојку по свијем крајевима Израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.

So they sought for a fair damsel throughout all the coasts of Israel, and found Abishag a Shunammite, and brought her to the king.

А та дјевојка бијаше врло лијепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.

And the damsel [was] very fair, and cherished the king, and ministered to him: but the king knew her not.

А Адонија син Агитин подиже се говорећи: ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњика, и педесет људи који трчаху пред њим.

Then Adonijah the son of Haggith exalted himself, saying, I will be king: and he prepared him chariots and horsemen, and fifty men to run before him.

И отац га нигда не накара, нити му рече: зашто радиш тако? А он бјеше врло лијеп, и мати га роди иза Авесалома.

And his father had not displeased him at any time in saying, Why hast thou done so? and he also [was a] very goodly [man]; and [his mother] bare him after Absalom.

И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.

And he conferred with Joab the son of Zeruiah, and with Abiathar the priest: and they following Adonijah helped [him].

Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семеј и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.

But Zadok the priest, and Benaiah the son of Jehoiada, and Nathan the prophet, and Shimei, and Rei, and the mighty men which [belonged] to David, were not with Adonijah.

Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;

And Adonijah slew sheep and oxen and fat cattle by the stone of Zoheleth, which [is] by Enrogel, and called all his brethren the king's sons, and all the men of Judah the king's servants:

Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталијех јунака, ни Соломуна брата својега.

But Nathan the prophet, and Benaiah, and the mighty men, and Solomon his brother, he called not.

Тада рече Натан Витсавеји матери Соломуновој говорећи: јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? а господар наш Давид не зна.

Wherefore Nathan spake unto Bathsheba the mother of Solomon, saying, Hast thou not heard that Adonijah the son of Haggith doth reign, and David our lord knoweth [it] not?

Него сада хајде, ја ћу те свјетовати како ћеш избавити душу своју и душу сина својега Соломуна.

Now therefore come, let me, I pray thee, give thee counsel, that thou mayest save thine own life, and the life of thy son Solomon.

Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: нијеси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем? Зашто се дакле зацари Адонија?

Go and get thee in unto king David, and say unto him, Didst not thou, my lord, O king, swear unto thine handmaid, saying, Assuredly Solomon thy son shall reign after me, and he shall sit upon my throne? why then doth Adonijah reign?

И гле, док ти још будеш ондје говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје ријечи.

Behold, while thou yet talkest there with the king, I also will come in after thee, and confirm thy words.

И тако уђе Витсавеја к цару у клијет. А цар бијаше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.

And Bathsheba went in unto the king into the chamber: and the king was very old; and Abishag the Shunammite ministered unto the king.

И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: шта ћеш?

And Bathsheba bowed, and did obeisance unto the king. And the king said, What wouldest thou?

А она му рече: господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем.

And she said unto him, My lord, thou swarest by the LORD thy God unto thine handmaid, [saying], Assuredly Solomon thy son shall reign after me, and he shall sit upon my throne.

А сада ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.

And now, behold, Adonijah reigneth; and now, my lord the king, thou knowest [it] not:

Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твојега није позвао.

And he hath slain oxen and fat cattle and sheep in abundance, and hath called all the sons of the king, and Abiathar the priest, and Joab the captain of the host: but Solomon thy servant hath he not called.

Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сјести на пријесто твој, господару мој царе, послије тебе.

And thou, my lord, O king, the eyes of all Israel [are] upon thee, that thou shouldest tell them who shall sit on the throne of my lord the king after him.

Иначе кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви.

Otherwise it shall come to pass, when my lord the king shall sleep with his fathers, that I and my son Solomon shall be counted offenders.

И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан.

And, lo, while she yet talked with the king, Nathan the prophet also came in.

И јавише цару говорећи: ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље.

And they told the king, saying, Behold Nathan the prophet. And when he was come in before the king, he bowed himself before the king with his face to the ground.

И рече Натан: царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем?

And Nathan said, My lord, O king, hast thou said, Adonijah shall reign after me, and he shall sit upon my throne?

Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: да живи цар Адонија.

For he is gone down this day, and hath slain oxen and fat cattle and sheep in abundance, and hath called all the king's sons, and the captains of the host, and Abiathar the priest; and, behold, they eat and drink before him, and say, God save king Adonijah.

Мене пак, слуге твојега, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајева, ни Соломуна слуге твојега.

But me, [even] me thy servant, and Zadok the priest, and Benaiah the son of Jehoiada, and thy servant Solomon, hath he not called.

Је ли то цар господар мој наредио? не казав слузи својему ко ће сјести на пријесто господара мојега цара послије њега.

Is this thing done by my lord the king, and thou hast not shewed [it] unto thy servant, who should sit on the throne of my lord the king after him?

А цар Давид одговори и рече: зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем.

Then king David answered and said, Call me Bathsheba. And she came into the king's presence, and stood before the king.

Тада се закле цар говорећи: тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље,

And the king sware, and said, [As] the LORD liveth, that hath redeemed my soul out of all distress,

Како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем мјесто мене, тако ћу учинити данас.

Even as I sware unto thee by the LORD God of Israel, saying, Assuredly Solomon thy son shall reign after me, and he shall sit upon my throne in my stead; even so will I certainly do this day.

Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: да живи господар мој цар Давид довијека!

Then Bathsheba bowed with [her] face to the earth, and did reverence to the king, and said, Let my lord king David live for ever.

Потом рече цар Давид: зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају сина Јодајева. И они дођоше пред цара.

And king David said, Call me Zadok the priest, and Nathan the prophet, and Benaiah the son of Jehoiada. And they came before the king.

А цар им рече: узмите са собом слуге господара својега, и посадите Соломуна сина мојега на моју мазгу и одведите га до Гиона;

The king also said unto them, Take with you the servants of your lord, and cause Solomon my son to ride upon mine own mule, and bring him down to Gihon:

И нека га ондје Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: да живи цар Соломун!

And let Zadok the priest and Nathan the prophet anoint him there king over Israel: and blow ye with the trumpet, and say, God save king Solomon.

Потом се вратите за њим, и он нека дође и сједе на пријесто мој и царује мјесто мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди.

Then ye shall come up after him, that he may come and sit upon my throne; for he shall be king in my stead: and I have appointed him to be ruler over Israel and over Judah.

А Венаја син Јодајев одговори цару и рече: амин! нека тако рече Господ Бог господара мојега цара.

And Benaiah the son of Jehoiada answered the king, and said, Amen: the LORD God of my lord the king say so [too].

Како је Господ био с господарем мојим царем тако нека буде и са Соломуном, и нека подигне пријесто његов још више него пријесто господара мојега цара Давида.

As the LORD hath been with my lord the king, even so be he with Solomon, and make his throne greater than the throne of my lord king David.

И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона.

So Zadok the priest, and Nathan the prophet, and Benaiah the son of Jehoiada, and the Cherethites, and the Pelethites, went down, and caused Solomon to ride upon king David's mule, and brought him to Gihon.

И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: да живи цар Соломун!

And Zadok the priest took an horn of oil out of the tabernacle, and anointed Solomon. And they blew the trumpet; and all the people said, God save king Solomon.

И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлијегаше од вике њихове.

And all the people came up after him, and the people piped with pipes, and rejoiced with great joy, so that the earth rent with the sound of them.

И зачу Адонија и све званице које бијаху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: кака је то вика и врева у граду?

And Adonijah and all the guests that [were] with him heard [it] as they had made an end of eating. And when Joab heard the sound of the trumpet, he said, Wherefore [is this] noise of the city being in an uproar?

И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.

And while he yet spake, behold, Jonathan the son of Abiathar the priest came: and Adonijah said unto him, Come in; for thou [art] a valiant man, and bringest good tidings.

А Јонатан одговори и рече Адонији: та, господар наш цар Давид постави Соломуна царем.

And Jonathan answered and said to Adonijah, Verily our lord king David hath made Solomon king.

Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају сина Јодајева, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу.

And the king hath sent with him Zadok the priest, and Nathan the prophet, and Benaiah the son of Jehoiada, and the Cherethites, and the Pelethites, and they have caused him to ride upon the king's mule:

И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте.

And Zadok the priest and Nathan the prophet have anointed him king in Gihon: and they are come up from thence rejoicing, so that the city rang again. This [is] the noise that ye have heard.

И Соломун је већ сјео на царски пријесто.

And also Solomon sitteth on the throne of the kingdom.

И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашега цара Давида говорећи: да Бог прослави име Соломуново још већма него твоје, и пријесто његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој.

And moreover the king's servants came to bless our lord king David, saying, God make the name of Solomon better than thy name, and make his throne greater than thy throne. And the king bowed himself upon the bed.

Још овако рече цар: да је благословен Господ Бог Израиљев, који даде данас ко ће сједјети на пријестолу мојему, да виде моје очи.

And also thus said the king, Blessed [be] the LORD God of Israel, which hath given [one] to sit on my throne this day, mine eyes even seeing [it].

Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем.

And all the guests that [were] with Adonijah were afraid, and rose up, and went every man his way.

А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару.

And Adonijah feared because of Solomon, and arose, and went, and caught hold on the horns of the altar.

И јавише Соломуну говорећи: ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: нека ми се закуне цар Соломун да неће убити слуге својега мачем.

And it was told Solomon, saying, Behold, Adonijah feareth king Solomon: for, lo, he hath caught hold on the horns of the altar, saying, Let king Solomon swear unto me to day that he will not slay his servant with the sword.

А Соломун рече: ако буде поштен човјек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће.

And Solomon said, If he will shew himself a worthy man, there shall not an hair of him fall to the earth: but if wickedness shall be found in him, he shall die.

И тако посла цар Соломун, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: иди кући својој.

So king Solomon sent, and they brought him down from the altar. And he came and bowed himself to king Solomon: and Solomon said unto him, Go to thine house.