1. Царевима, глава 17
Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника Галадских: тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, овијех година неће бити росе ни дажда докле ја не речем.
Потом дође њему ријеч Господња говорећи:
Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.
И он отиде и учини по ријечи Господњој, и отишав стани се код потока Хората, који је према Јордану.
И ондје му гаврани доношаху хљеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.
Али послије годину дана пресахну поток, јер не бјеше дажда у земљи.
Тада дође њему ријеч Господња говорећи:
Устани, иди у Сарепту Сидонску, и сједи ондје; ево заповједио сам ондје жени удовици да те храни.
И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше ондје дрва; и он је дозва и рече јој: донеси ми мало воде у суду да се напијем.
И она пође да донесе; а он је викну и рече: донеси ми и хљеба мало.
А она рече: тако да је жив Господ Бог твој, немам печена хљеба до грст брашна у здјели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину својему, да поједемо, па онда да умремо.
А Илија јој рече: не бој се, иди, зготови како си рекла; али умијеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па послије готови себи и сину својему.
Јер овако вели Господ Бог Израиљев: брашно се из здјеле неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.
И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њезин годину дана;
Брашно се из здјеле не потроши нити уља у крчагу неста по ријечи Господњој, коју рече преко Илије.
А послије тога разбоље се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.
И она рече Илији: шта је теби до мене, човјече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?
А он јој рече: дај ми сина својега. И узев га из наручја њезина однесе га у горњу клијет, гдје он сјеђаше, и положи га на постељу своју.
Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвијелио уморивши јој сина?
И пружив се над дјететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дијете душа његова.
И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дијете душа његова, и оживје.



А Илија узев дијете снесе га из горње клијети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: види, жив је твој син.
А жена рече Илији: сада знам да си човјек Божји и да је ријеч Господња у твојим устима истина.