Прва књига о царевима (која се зове и Трећа књига о царевима )

Послије много времена, треће године, дође ријеч Господња Илији говорећи: иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу.

And it came to pass [after] many days, that the word of the LORD came to Elijah in the third year, saying, Go, shew thyself unto Ahab; and I will send rain upon the earth.

И отиде Илија да се покаже Ахаву, а бијаше велика глад у Самарији.

And Elijah went to shew himself unto Ahab. And [there was] a sore famine in Samaria.

И Ахав дозва Авдију, који бијаше управитељ двора његова; а Авдија се бојаше Господа веома.

And Ahab called Obadiah, which [was] the governor of [his] house. (Now Obadiah feared the LORD greatly:

Јер кад Језавеља убијаше пророке Господње, узе Авдија сто пророка, и сакри их, по педесет у једну пећину, и храни их хљебом и водом.

For it was [so], when Jezebel cut off the prophets of the LORD, that Obadiah took an hundred prophets, and hid them by fifty in a cave, and fed them with bread and water.)

И рече Ахав Авдији: пођи по земљи на изворе и на потоке, еда бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.

And Ahab said unto Obadiah, Go into the land, unto all fountains of water, and unto all brooks: peradventure we may find grass to save the horses and mules alive, that we lose not all the beasts.

И подијелише међу се земљу куда ће ићи; Ахав отиде једнијем путем сам, а Авдија отиде другим путем сам.

So they divided the land between them to pass throughout it: Ahab went one way by himself, and Obadiah went another way by himself.

А кад Авдија бијаше на путу, гле, срете га Илија; и он га позна, и паде ничице, и рече: јеси ли ти, господару мој Илија?

And as Obadiah was in the way, behold, Elijah met him: and he knew him, and fell on his face, and said, [Art] thou that my lord Elijah?

А он му рече: ја сам; иди, кажи господару својему: ево Илије.

And he answered him, I [am]: go, tell thy lord, Behold, Elijah [is here].

А он рече: шта сам згријешио, да слугу својега предаш у руке Ахаву да ме погуби?

And he said, What have I sinned, that thou wouldest deliver thy servant into the hand of Ahab, to slay me?

Тако да је жив Господ Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже: и рекоше: нема га. А он закле царства и народе да те не могу да нађу.

[As] the LORD thy God liveth, there is no nation or kingdom, whither my lord hath not sent to seek thee: and when they said, [He is] not [there]; he took an oath of the kingdom and nation, that they found thee not.

А ти сада кажеш: иди, кажи господару својему: ево Илије.

And now thou sayest, Go, tell thy lord, Behold, Elijah [is here].

А кад ја отидем од тебе, дух ће те Господњи однијети, а ја нећу знати куда; па да отидем и прокажем Ахаву, а он да те не нађе, убиће ме; а слуга се твој боји Господа од младости своје.

And it shall come to pass, [as soon as] I am gone from thee, that the Spirit of the LORD shall carry thee whither I know not; and [so] when I come and tell Ahab, and he cannot find thee, he shall slay me: but I thy servant fear the LORD from my youth.

Није ли казано господару мојему шта сам учинио кад Језавеља убијаше пророке Господње? како сакрих стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину, и храних их хљебом и водом.

Was it not told my lord what I did when Jezebel slew the prophets of the LORD, how I hid an hundred men of the LORD'S prophets by fifty in a cave, and fed them with bread and water?

А ти сада кажеш: иди, кажи господару својему: ево Илије. Убиће ме.

And now thou sayest, Go, tell thy lord, Behold, Elijah [is here]: and he shall slay me.

А Илија рече: тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, данас ћу му се показати.

And Elijah said, [As] the LORD of hosts liveth, before whom I stand, I will surely shew myself unto him to day.

Тада отиде Авдија пред Ахава, и каза му; и Ахав отиде пред Илију.

So Obadiah went to meet Ahab, and told him: and Ahab went to meet Elijah.

А кад видје Ахав Илију, рече му Ахав: јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља?

And it came to pass, when Ahab saw Elijah, that Ahab said unto him, [Art] thou he that troubleth Israel?

А он рече: не доносим ја несреће на Израиља, него ти и дом оца твојега оставивши заповијести Господње и приставши за Валима.

And he answered, I have not troubled Israel; but thou, and thy father's house, in that ye have forsaken the commandments of the LORD, and thou hast followed Baalim.

Него сада пошљи и сабери к мени свега Израиља на гору Кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валовијех и четири стотине пророка из луга, који једу за столом Језавељиним.

Now therefore send, [and] gather to me all Israel unto mount Carmel, and the prophets of Baal four hundred and fifty, and the prophets of the groves four hundred, which eat at Jezebel's table.

И посла Ахав к свијем синовима Израиљевијем, и сабра оне пророке на гору Кармилску.

So Ahab sent unto all the children of Israel, and gathered the prophets together unto mount Carmel.

Тада приступи Илија ка свему народу и рече: докле ћете храмати на обје стране? Ако је Господ Бог, идите за њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни ријечи.

And Elijah came unto all the people, and said, How long halt ye between two opinions? if the LORD [be] God, follow him: but if Baal, [then] follow him. And the people answered him not a word.

А Илија рече народу: ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валовијех има четири стотине и педесет.

Then said Elijah unto the people, I, [even] I only, remain a prophet of the LORD; but Baal's prophets [are] four hundred and fifty men.

Дајте нам два јунца, и нека они изберу себи једнога, и нека га исијеку на комаде и метну на дрва, али огња да не подмећу; а ја ћу приготовити другога јунца, и метнућу га на дрва, али огња нећу подметати.

Let them therefore give us two bullocks; and let them choose one bullock for themselves, and cut it in pieces, and lay [it] on wood, and put no fire [under]: and I will dress the other bullock, and lay [it] on wood, and put no fire [under]:

Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одзове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: добро рече.

And call ye on the name of your gods, and I will call on the name of the LORD: and the God that answereth by fire, let him be God. And all the people answered and said, It is well spoken.

Потом рече Илија пророцима Валовијем: изаберите себи једнога јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите.

And Elijah said unto the prophets of Baal, Choose you one bullock for yourselves, and dress [it] first; for ye [are] many; and call on the name of your gods, but put no fire [under].

И узеше јунца, којега им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али ни кака гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише.

And they took the bullock which was given them, and they dressed [it], and called on the name of Baal from morning even until noon, saying, O Baal, hear us. But [there was] no voice, nor any that answered. And they leaped upon the altar which was made.

А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: вичите већма; јер је он бог! ваљада се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди.

And it came to pass at noon, that Elijah mocked them, and said, Cry aloud: for he [is] a god; either he is talking, or he is pursuing, or he is in a journey, [or] peradventure he sleepeth, and must be awaked.

А они стадоше викати иза гласа, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли.

And they cried aloud, and cut themselves after their manner with knives and lancets, till the blood gushed out upon them.

А кад прође подне, стадоше пророковати докле дође вријеме да се принесе дар; али ни кака гласа ни кога да одговори, ни кога да чује.

And it came to pass, when midday was past, and they prophesied until the [time] of the offering of the [evening] sacrifice, that [there was] neither voice, nor any to answer, nor any that regarded.

Тада рече Илија свему народу: приступите к мени. И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који бјеше разваљен.

And Elijah said unto all the people, Come near unto me. And all the people came near unto him. And he repaired the altar of the LORD [that was] broken down.

И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, којему дође ријеч Господња говорећи: Израиљ ће ти бити име.

And Elijah took twelve stones, according to the number of the tribes of the sons of Jacob, unto whom the word of the LORD came, saying, Israel shall be thy name:

И начини од тога камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посијати двије мјере жита.

And with the stones he built an altar in the name of the LORD: and he made a trench about the altar, as great as would contain two measures of seed.

И намјести дрва, и јунца исјечена на комаде метну на дрва.

And he put the wood in order, and cut the bullock in pieces, and laid [him] on the wood, and said, Fill four barrels with water, and pour [it] on the burnt sacrifice, and on the wood.

И рече: напуните четири виједра воде, и излијте на жртву и на дрва. Па опет рече: учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: учините и трећом. И учинише трећом,

And he said, Do [it] the second time. And they did [it] the second time. And he said, Do [it] the third time. And they did [it] the third time.

Те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде.

And the water ran round about the altar; and he filled the trench also with water.

А кад би вријеме да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си ти Бог у Израиљу и ја да сам твој слуга, и да сам по твојој ријечи учинио све ово.

And it came to pass at [the time of] the offering of the [evening] sacrifice, that Elijah the prophet came near, and said, LORD God of Abraham, Isaac, and of Israel, let it be known this day that thou [art] God in Israel, and [that] I [am] thy servant, and [that] I have done all these things at thy word.

Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова.

Hear me, O LORD, hear me, that this people may know that thou [art] the LORD God, and [that] thou hast turned their heart back again.