Друга књига дневника

Тада отиде Ровоам у Сихем, јер се ондје скупи сав Израиљ да га зацаре.

And Rehoboam went to Shechem: for to Shechem were all Israel come to make him king.

А кад чу Јеровоам син Наватов, који бијаше у Мисиру побјегав онамо од цара Соломуна, врати се Јеровоам из Мисира.

And it came to pass, when Jeroboam the son of Nebat, who [was] in Egypt, whither he had fled from the presence of Solomon the king, heard [it], that Jeroboam returned out of Egypt.

Јер послаше, те га дозваше; и дође Јеровоам и сав Израиљ и рекоше Ровоаму говорећи:

And they sent and called him. So Jeroboam and all Israel came and spake to Rehoboam, saying,

Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца својега и тешки јарам који је метнуо на нас, па ћемо ти служити.

Thy father made our yoke grievous: now therefore ease thou somewhat the grievous servitude of thy father, and his heavy yoke that he put upon us, and we will serve thee.

А он им рече: до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.

And he said unto them, Come again unto me after three days. And the people departed.

Тада цар Ровоам учини вијеће са старцима који стајаше пред Соломуном оцем његовијем док бијаше жив, и рече: како свјетујете да одговорим народу?

And king Rehoboam took counsel with the old men that had stood before Solomon his father while he yet lived, saying, What counsel give ye [me] to return answer to this people?

А они му одговорише говорећи: ако се удобриш народу и угодиш им и одговориш им лијепим ријечима, они ће ти бити слуге свагда.

And they spake unto him, saying, If thou be kind to this people, and please them, and speak good words to them, they will be thy servants for ever.

Али он остави свјет, што га свјетоваше старци, и учини вијеће с младићима који одрастоше с њим и који стајаху пред њим;

But he forsook the counsel which the old men gave him, and took counsel with the young men that were brought up with him, that stood before him.

И рече им: шта ви свјетујете да одговоримо народу који ми рекоше говорећи: олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац.

And he said unto them, What advice give ye that we may return answer to this people, which have spoken to me, saying, Ease somewhat the yoke that thy father did put upon us?

Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: овако кажи народу што ти рече: отац је твој метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: мој мали прст дебљи је од бедара оца мојега.

And the young men that were brought up with him spake unto him, saying, Thus shalt thou answer the people that spake unto thee, saying, Thy father made our yoke heavy, but make thou [it] somewhat lighter for us; thus shalt thou say unto them, My little [finger] shall be thicker than my father's loins.

Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.

For whereas my father put a heavy yoke upon you, I will put more to your yoke: my father chastised you with whips, but I [will chastise you] with scorpions.

А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму како им бјеше казао цар рекав: дођите опет к мени до три дана.

So Jeroboam and all the people came to Rehoboam on the third day, as the king bade, saying, Come again to me on the third day.

И цар им одговори оштро, јер остави цар Ровоам свјет старачки,

And the king answered them roughly; and king Rehoboam forsook the counsel of the old men,

И одговори им како га свјетоваше младићи, говорећи: мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на њ; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу бодљивијем бичевима.

And answered them after the advice of the young men, saying, My father made your yoke heavy, but I will add thereto: my father chastised you with whips, but I [will chastise you] with scorpions.

И цар се оглуши народа, јер Бог бјеше тако уредио да би потврдио Господ ријеч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму сину Наватову.

So the king hearkened not unto the people: for the cause was of God, that the LORD might perform his word, which he spake by the hand of Ahijah the Shilonite to Jeroboam the son of Nebat.

А кад видје сав Израиљ да их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: какав дио ми имамо с Давидом? немамо нашљедства са сином Јесејевијем. Свак у свој шатор, Израиљу! А ти, Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде сав Израиљ у шаторе своје.

And when all Israel [saw] that the king would not hearken unto them, the people answered the king, saying, What portion have we in David? and [we have] none inheritance in the son of Jesse: every man to your tents, O Israel: [and] now, David, see to thine own house. So all Israel went to their tents.

Само над синовима Израиљевијем који живљаху по градовима Јудинијем зацари се Ровоам.

But [as for] the children of Israel that dwelt in the cities of Judah, Rehoboam reigned over them.

И цар Ровоам посла Адорама који бијаше над данком, али га синови Израиљеви засуше камењем, те погибе. Тада цар Ровоам брже сједе на кола, те побјеже у Јерусалим.

Then king Rehoboam sent Hadoram that [was] over the tribute; and the children of Israel stoned him with stones, that he died. But king Rehoboam made speed to get him up to [his] chariot, to flee to Jerusalem.

Тако отпаде Израиљ од дома Давидова до данашњега дана.

And Israel rebelled against the house of David unto this day.