Еванђеље по Матеју

Онога дана изиђе Исус из куће и седе крај мора.

И сабра се око њега силан народ, тако да је ушао у чамац и сео, а сав народ стајаше на обали.

И казива им много у причама и рече: Ето, изиђе сејач да сеје.

И када сејаше, једна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их.

Друга падоше на каменита места, где немаху много земље, и одмах изникоше, јер немаху у дубину земље.

Али кад сину сунце, повенуше, и како немаху корена, осушише се.

Трећа падоше у трње, и нарасте трње и подави их.

Четврти падоше на добру земљу и доношаху плода: једно стоструко, друго шездесетоструко, а треће тридесетоструко.

Ко има уши, нека чује!

И пристпише ученици и рекоше му: зашто им говориш у причама?

А он одговори и рече: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.

Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.

Зато им говорим у причама, што гледају, па ипак не виде, слушају, па ипак не чују, нити разумеју.

И збива се на њима пророштво Исаијино које гласи: "Чућете, и нећете разумети, гледаћете, и нећете видети!

Јер је одрвенило срце овога народа, учима тешко чују, и очи су своје затворили, да како не виде очима, не чују ушима, не разумеју срцем и обрате се, и излечим их".

А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују!

Јер заиста, кажем вам: многи су пророци и праведници желели да виде што ви видите, и нису видели, и да чују што ви чујете, и нису чули.

Ви, дакле, чујте причу о сејачу!

Свакоме који слуша реч о царству и не разуме је, долази нечастиви и граби посејано у срцу његову: то је крај пута посејани.

А на камениту месту посејани, то је који слуша реч и одмах је радосно прима;

али нема корена у себи, него је непостојан, па кад дође до невоље или гоњења због речи, одмах се саблажњује.

А посејани у трњу, то је који слуша реч, но брига овога света и превара богатства загуше реч, и остане без плода.

А посејани на доброј земљи, то је који слуша реч и разуме је, који онда и род рађа и доноси стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.

Другу причу каза им: Царство је небеско као човек који посеја добро семе на њиви својој.

Но кад су људи спавали, дође непријатељ његов и посеја кукољ по пшеници, и отиде.

А кад усев ниче и донесе рода, онда се показа и кукољ.

А слуге домаћинове приступише и рекоше му: Господару, зар ниси добро семе посејао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ на њој?

А он им рече: Непријатељ учини то. А слуге му рекоше: Хоћеш ли, дакле, да одемо и да га саберемо?

А он рече: Не, да не би, сабирајући кукољ, заједно с њиме почупали и пшеницу.

Оставите нека расте обоје заједно до жетве, и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите прво кукољ и свежите га у снопље, да се спали,а пшеницу свезите у житницу моју.

Другу причу каза им: Царство је небеско као зрно горушично које човек узе и посеја на њиви својој.

Оно је, истина, најмање од свих семена, али кад нарасте, веће је од поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и гнезде се на његовим гранама.

Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који жена узе и метну у три сата брашна док све не ускисну.

Све ово говорио је Исус народу у причама, и без приче ништа им није говорио,

да се испуни што је рекао пророк: "Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света".

Тада отпусти народ и отиде кући. И приступише му ученици његови и рекоше: Протумачи нам причу о кукољу на њиви!

А он одговори и рече: Који сеје добро семе, то је Син човечји,

а њива је свет; добро семе, то су синови царства, а кукољ су синови зла;

непријатељ који га је посејао, јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели.

Па као што се кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити и на крају света:

послаће Син човечји анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње,

и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба.

Тада ће се праведници засјати као сунце у царству оца свога. Ко има уши, нека чује!

Царство је небеско као благо сакривено у пољу, које човек нађе и сакри, и у радости својој отиде и продаде све што је имао и купи поље оно.

Још је царство небеско као трговац који је тражио добра бисера.

А кад нађе једно скупоцено зрно бисера, оде и продаде све што је имао и купи га.

Опет је царство небеско као мрежа која је бачена у море и заграбила од сваке врсте.

Кад се напуни, извукоше је на обалу, па седоше и изабраше добре у судове, а рђаве бацише напоље.

Тако ће бити на крају света: Изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних

и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба.

Јесте ли разумели све ово? Рекоше му: Да!

А он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском, као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо.

И кад Исус сврши приче ове, отиде оданде.

И дође у постојбину своју и учаше их у синагоги њиховој, тако да су се дивили и говорили: Откуда овоме мудрост ова и моћи?

Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија и браћа његова Јаков, Јосиф, Симон и Јуда?

И сестре његове нису ли све код нас - Откуда, дакле, овоме све ово?

И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме.

И не учини онде много чудеса због неверовања њихова.