Књига Јездрина

А ово су главари домова отачких и племе онијех што пођоше са мном из Вавилона за владе цара Артаксеркса:

Од синова Финесовијех Гирсом; од синова Итамаровијех Данило; од синова Давидовијех Хатус;

Од синова Сеханије, који бјеше од синова Фаросовијех, Захарија и с њим на број мушкиња сто и педесет;

Од синова Фат-Моавовијех Елиоинај син Зерајин и с њим мушкиња двјеста;

Од синова Сеханијиних син Јасилов и с њим мушкиња три стотине;

И од синова Адиновијех Евед син Јонатанов и с њим мушкиња педесет;

И од синова Еламовијех Исаија син Аталијин и с њим мушкиња седамдесет;

И од синова Сефатијиних Зевадија син Михаилов и с њим мушкиња осамдесет;

Од синова Јоавовијех Овадија син Јехилов и с њим мушкиња двјеста и осамдесет;

И од синова Селомитовијех син Јосифијин и с њим мушкиња сто и шездесет;

И од синова Вивајевих Захарија син Вивајев и с њим мушкиња двадесет и осам;

И од синова Азгадовијех Јоанан син Акатанов и с њим мушкиња сто и десет;

И од синова Адоникамовијех пошљедњих по имену Елифелет, Јеило и Семаја и с њима мушкиња шездесет;

И од синова Вигвајевијех Гутај и Завуд, и с њима мушкиња седамдесет.

И сабра их код ријеке која тече у Аву, и ондје стајасмо у околу три дана; послије прегледах народ и свештенике, али не нађох ондје ниједнога од синова Левијевих.

Зато послах Елијезера, Арила, Семају и Елнатана и Јарива и Елнатана и Натана и Захарију и Месулама главаре, и Јојарива и Елнатана учитеље,

И оправих их к Иду поглавару у мјесту Касифији, и научих их шта ће говорити Иду и браћи његовој Нетинејима у мјесту Касифији да би нам довели слуге за дом Бога нашега.

И доведоше нам, јер добра рука Божија бјеше над нама, човјека разумна између синова Малија сина Левија сина Израиљева, Серевију са синовима његовијем и браћом његовом, њих осамнаест;

И Асавију и с њим Исаију од синова Мераријевих, с браћом његовом и њиховијем синовима, њих двадесет,

И од Нетинеја, које одреди Давид и кнезови да служе Левитима, двјеста и двадесет Нетинеја, који сви бише именовани поименце.

Тада огласих ондје на ријеци Ави пост, да бисмо се понизили пред Богом својим и измолили у њега срећан пут себи и дјеци својој и свему благу својему.

Јер ме бијаше стид искати од цара војске и коњика да нас бране од непријатеља путем, јер бијасмо рекли цару говорећи: рука је Бога нашега на добро над свима који га траже, и јачина је његова и гњев на све који га остављају.

Тако постисмо и молисмо Бога својега за то, и умолисмо га.

Тада одвојих између главара свештеничких дванаест, Серевију, Асавију и с њима десеторицу браће њихове.

И измјерих им сребро и злато и судове, прилоге дому Бога нашега што приложи цар и савјетници његови и кнезови његови и сав народ Израиљев који се нађе;

Измјерих им у руке шест стотина и педесет таланата сребра, и судова сребрнијех сто таланата, и сто таланата злата,

И двадесет чаша златнијех од тисућу драма, и два суда од мједи добре и скупоцјене као злато.

И рекох им: ви сте свети Господу и ови су судови свети, и ово сребро и злато драговољан је прилог Господу Богу отаца ваших.

Пазите и чувајте докле не измјерите пред главарима свештеничким и Левитима и главарима отачких домова Израиљевијех у Јерусалиму у клијетима дома Господњега.

И тако примише свештеници и Левити измјерено сребро и злато и судове да однесу у Јерусалим у дом Бога нашега.

И пођосмо од ријеке Аве дванаестога дана првога мјесеца да идемо у Јерусалим, и рука Бога нашега бијаше над нама и избави нас из руку непријатељских и засједачких на путу.

И дођосмо у Јерусалим и стајасмо ондје три дана.

А четврти дан измјери се сребро и злато и судови у дому Бога нашега у руке Меримоту сину Уријину свештенику, с којим бијаше Елеазар син Финесов, и с њима Јозавад син Исусов и Ноадија син Венујев, Левити.

Све на број и на мјеру, и мјера би записана од свега у исто вријеме.

И који бише у ропству па се вратише из ропства принесоше на жртву паљеницу Богу Израиљеву дванаест јунаца за свега Израиља, деведесет и шест овнова, седамдесет и седам јагањаца, дванаест јараца за гријех, све то на жртву паљеницу Господу.

И предаше заповијести цареве намјесницима царевијем и кнезовима с ове стране ријеке, и они потпомогоше народ и дом Божји.