Knjiga Nehemijina

Kad dođe do ušiju Sanbalatu, Tobiji i Arapinu Gešemu i ostalim našim neprijateljima, da sam sazidao zid i da nije ostalo u njemu nema pukotina - ipak dotada nijesam bio namjestio krila na vratima -

Tada poslaše Sanbalat i Gešem k meni i poručiše mi: "Dođi, održat ćemo sastanak u jednom selu u ravnici ononskoj!" A oni su mislili zlo po me.

Ja im stoga poslah glasnike i poručih: "U poslu sam velikom i zato ne mogu doći. Posao bi stao, kad bih ga pustio i došao k vama."

Tako su slali k meni četiri puta, i ja im uvijek jednako odgovorih.

Sada posla Sanbalat po peti put tako slugu svojega s otvorenim pismom meni.

U njemu je bilo pisano: "Ide glas među narodima - i Gešem to potvrđuje - da vi, ti i Judejci, snujete bunu: "zato opet zidaš zid. Ti sam da hoćeš postati kralj njihov i više tako što.

I da si postavio proroke, koji će te u Jerusalemu proglasiti kraljem judejskim. I takvi glasovi doći će kralju do ušiju. Zato dođi, da se dogovorimo!"

Nato poslah ja k njemu i poručih mu: "Ništa nema od toga, što tvrdiš; ti si to sam izmislio."

Svi oni naime htjedoše nas uplašiti, jer su se nadali, da ćemo onda odustati od posla, tako da se ne svrši. "Ali sad ojačaj ruke moje!"

Jednoga dana moradoh otići u kuću Šemaji, sinu Delaje, sina Mehetabelova, koji se bio tamo zatvorio, On mi predloži: "Otidimo zajedno u hram Božji, u unutrašnjost hrama i zaključajmo vrata hramu! Doći će naime, da te ubiju."

Ali ja odgovorih: "Zar da čovjek, kakav sam ja, bježi? Kako bi jedan, kakav sam ja, mogao ići u hram i ostati živ? Ne idem tamo."

Spoznadoh, da ga Bog nije bio poslao, nego da je Božju riječ meni upravio samo zato, jer su ga bili potkupili Tobija i Sanbalat.

On je naime bio potkupljen, da se uplašim i da onako učinim i tako sagriješim. To bi onda njima poslužilo za zlo ogovaranje, da me Ozloglase.

Naplati, Bože moj, Tobiji i Sanbalatu ta djela njihova, i proročici Noadiji i ostalim prorocima, koji me htjedoše uplašiti!

A zid se dovrši nakon pedeset i dva dana, dvadeset petoga dana mjeseca Elula.

Kad čuše to svi neprijatelji naši, uplašiše se svi narodi okolo nas i bili su vrlo potišteni, jer spoznaše, da je Bog naš učinio to djelo.

A u one dane i ugledni Judejci slali su mnoga pisma Tobiji, i od Tobije dolazila su njima pisma.

U Judeji naime bilo ih je mnogo, koji su mu se bili obvezali zakletvom; jer je on bio zet Šekaniji, sinu Arahovu. Njegov sin Johanan bio se je oženio kćerju Mešulama, sina Berekijina.

I govorili su preda mnom o dobrim djelima njegovim i doglasivali mu moje izjave. I Tobija je slao pisma, da me uplaši.