Књига о Јову

А Елифас Теманац одговори и рече:

Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,

Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?

А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.

Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.

Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.

Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?

Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?

Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?

И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.

Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?

Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,

Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?

Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;

А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?

Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,

Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,

Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.

Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.

Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.