Књига о Јову

А Јов одговори и рече:

Then Job answered and said,

Још је тужњава моја одмет? а невоља је моја тежа од уздаха мојих.

Even to day [is] my complaint bitter: my stroke is heavier than my groaning.

О кад бих знао како бих нашао Бога! да отидем до пријестола његова,

Oh that I knew where I might find him! [that] I might come [even] to his seat!

Да разложим пред њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

I would order [my] cause before him, and fill my mouth with arguments.

Да знам шта би ми одговорио, и разумијем шта би ми рекао.

I would know the words [which] he would answer me, and understand what he would say unto me.

Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

Will he plead against me with [his] great power? No; but he would put [strength] in me.

Ондје би се праведан човјек могао правдати с њим, и ослободио бих се за свагда од свога судије.

There the righteous might dispute with him; so should I be delivered for ever from my judge.

Гле, ако пођем напријед, нема га; ако ли натраг, не находим га;

Behold, I go forward, but he [is] not [there]; and backward, but I cannot perceive him:

Ако налијево ради, не видим га; ако надесно, заклонио се, не могу га видјети.

On the left hand, where he doth work, but I cannot behold [him]: he hideth himself on the right hand, that I cannot see [him]:

Али он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

But he knoweth the way that I take: [when] he hath tried me, I shall come forth as gold.

По стопама је његовијем ступала нога моја; пута његова држао сам се, и не зађох.

My foot hath held his steps, his way have I kept, and not declined.

Од заповијести уста његовијех нијесам отступао; чувао сам ријечи уста његовијех више него свој ужитак.

Neither have I gone back from the commandment of his lips; I have esteemed the words of his mouth more than my necessary [food].

Али кад он што науми, ко ће га одвратити? што душа његова зажели, оно чини.

But he [is] in one [mind], and who can turn him? and [what] his soul desireth, even [that] he doeth.

И извршиће што је наумио за ме; и тога има у њега много.

For he performeth [the thing that is] appointed for me: and many such [things are] with him.

За то сам се уплашио од њега; и кад то мислим, страх ме је од њега.

Therefore am I troubled at his presence: when I consider, I am afraid of him.

Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

For God maketh my heart soft, and the Almighty troubleth me:

Што не погибох прије мрака? и што не сакри мрак испред мене?

Because I was not cut off before the darkness, [neither] hath he covered the darkness from my face.