Књига о Јову

Још настави Јов бесједу своју и рече:

Moreover Job continued his parable, and said,

О да бих био као пређашњих мјесеца, као онијех дана кад ме Бог чуваше,

Oh that I were as [in] months past, as [in] the days [when] God preserved me;

Кад свијетљаше свијећом својом над главом мојом, и при видјелу његову хођах по мраку,

When his candle shined upon my head, [and when] by his light I walked [through] darkness;

Како бијах за младости своје, кад тајна Божија бијаше у шатору мом,

As I was in the days of my youth, when the secret of God [was] upon my tabernacle;

Кад још бијаше Свемогући са мном, и дјеца моја око мене,

When the Almighty [was] yet with me, [when] my children [were] about me;

Кад се траг мој обливаше маслом, и стијена ми точаше уље потоцима,

When I washed my steps with butter, and the rock poured me out rivers of oil;

Кад излажах на врата кроз град, и на улици намјештах себи столицу:

When I went out to the gate through the city, [when] I prepared my seat in the street!

Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,

The young men saw me, and hid themselves: and the aged arose, [and] stood up.

Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,

The princes refrained talking, and laid [their] hand on their mouth.

Управитељи устезаху глас свој и језик им приањаше за грло.

The nobles held their peace, and their tongue cleaved to the roof of their mouth.

Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженијем; и које ме око виђаше, свједочаше ми

When the ear heard [me], then it blessed me; and when the eye saw [me], it gave witness to me:

Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никога да му поможе;

Because I delivered the poor that cried, and the fatherless, and [him that had] none to help him.

Благослов онога који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распијевах;

The blessing of him that was ready to perish came upon me: and I caused the widow's heart to sing for joy.

У правду се облачих и она ми бијаше одијело, као плашт и као вијенац бијаше ми суд мој.

I put on righteousness, and it clothed me: my judgment [was] as a robe and a diadem.

Око бијах слијепцу и нога хрому.

I was eyes to the blind, and feet [was] I to the lame.

Отац бијах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.

I [was] a father to the poor: and the cause [which] I knew not I searched out.

И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.

And I brake the jaws of the wicked, and plucked the spoil out of his teeth.

Зато говорах: у својем ћу гнијезду умријети, и биће ми дана као пијеска.

Then I said, I shall die in my nest, and I shall multiply [my] days as the sand.

Коријен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.

My root [was] spread out by the waters, and the dew lay all night upon my branch.

Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.

My glory [was] fresh in me, and my bow was renewed in my hand.

Слушаху ме и чекаху, и мучаху на мој свјет.

Unto me [men] gave ear, and waited, and kept silence at my counsel.

Послије мојих ријечи нико не проговараше, тако их натапаше бесједа моја.

After my words they spake not again; and my speech dropped upon them.

Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.

And they waited for me as for the rain; and they opened their mouth wide [as] for the latter rain.

Кад бих се насмијао на њих, не вјероваху, и сјајности лица мојега не разгоњаху.

[If] I laughed on them, they believed [it] not; and the light of my countenance they cast not down.

Кад бих отишао к њима, сједах у зачеље, и бијах као цар у војсци, кад тјеши жалосне.

I chose out their way, and sat chief, and dwelt as a king in the army, as one [that] comforteth the mourners.