Псалми Давидови

Послушајте


Псалам 102


Господе! чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда те.

{X(1)}

Tweet thisPost on Facebook

Немој одвратити лица својега од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад те призивам, похитај, услиши ме.

{X(2)}

Tweet thisPost on Facebook

Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огорјеше.

{X(3,1)}


Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хљеб свој.

{X(4)}

Tweet thisPost on Facebook

Од уздисања мојега приону кост моја за месо моје.

{X(5,1)}


Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

{X(6,1)}


Не спавам, и сједим као птица без друга на крову.

{X(7)}

Tweet thisPost on Facebook

Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

{X(8,1)}


Једем пепео као хљеб, и пиће своје растварам сузама.

{X(9)}

Tweet thisPost on Facebook

Од гњева твојега и срдње твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

{X(10,1)}


Дани су моји као сјен, који пролази, и ја као трава осуших се.

{X(11,1)}


А ти, Господе, остајеш довијека, и спомен твој од кољена до кољена.

{X(12,1)}


Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је вријеме смиловати се на њ, јер је дошло вријеме;

{X(13,1)}


Јер слугама твојим омиље и камење његово, и прах његов жале.

{X(14,1)}


Тада ће се незнабошци бојати имена Господњега, и сви цареви земаљски славе његове;

{X(15,1)}


Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

{X(16,1)}


Погледаће на молитву онијех који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

{X(17,1)}


Написаће се ово потоњему роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

{X(18,1)}


Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

{X(19,1)}


Да чује уздисање сужњево, и одријеши синове смртне;

{X(20)}

Tweet thisPost on Facebook

Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу његову у Јерусалиму,

{X(21)}

Tweet thisPost on Facebook

Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

{X(22,1)}


Строшио је на путу крјепост моју, скратио дане моје.

{X(23,1)}


Рекох: Боже мој! немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од кољена до кољена.

{X(24,1)}


Давно си поставио земљу, и небеса су дјело руку твојих.

{X(25,1)}


То ће проћи, а ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину промијенићеш их и промијениће се.

{X(26,1)}


Али ти си тај исти и године твоје неће истећи.

{X(27,1)}


Синови ће слуга твојих живјети, и сјеме ће се њихово утврдити пред лицем твојим.

{X(28)}

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe