Псалми Давидови

Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.

Praise ye the LORD. O give thanks unto the LORD; for [he is] good: for his mercy [endureth] for ever.

Ко ће исказати силу Господњу? испричати сву славу његову?

Who can utter the mighty acts of the LORD? [who] can shew forth all his praise?

Благо онима који држе истину и творе право свагда!

Blessed [are] they that keep judgment, [and] he that doeth righteousness at all times.

Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу својему; походи ме помоћу својом,

Remember me, O LORD, with the favour [that thou bearest unto] thy people: O visit me with thy salvation;

Да бих видио у добру избране твоје, веселио се у весељу народа твојега, хвалио се заједно с нашљедством твојим.

That I may see the good of thy chosen, that I may rejoice in the gladness of thy nation, that I may glory with thine inheritance.

Згријешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.

We have sinned with our fathers, we have committed iniquity, we have done wickedly.

Оци наши у Мисиру не разумјеше чудеса твојих, не опомињаше се великих милости твојих, и викаше крај мора, крај Црвенога Мора.

Our fathers understood not thy wonders in Egypt; they remembered not the multitude of thy mercies; but provoked [him] at the sea, [even] at the Red sea.

Али им он поможе имена својега ради, да би показао силу своју.

Nevertheless he saved them for his name's sake, that he might make his mighty power to be known.

Запријети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;

He rebuked the Red sea also, and it was dried up: so he led them through the depths, as through the wilderness.

И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.

And he saved them from the hand of him that hated [them], and redeemed them from the hand of the enemy.

Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.

And the waters covered their enemies: there was not one of them left.

Тада вјероваше ријечима његовијем, и пјеваше му хвалу.

Then believed they his words; they sang his praise.

Али брзо заборавише дјела његова, и не почекаше воље његове.

They soon forgat his works; they waited not for his counsel:

Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи гдје се не живи.

But lusted exceedingly in the wilderness, and tempted God in the desert.

Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.

And he gave them their request; but sent leanness into their soul.

Позавидјеше Мојсију и Арону, којега бјеше Господ осветио.

They envied Moses also in the camp, [and] Aaron the saint of the LORD.

Расједе се земља, и прождрије Датана и затрпа чету Авиронову.

The earth opened and swallowed up Dathan, and covered the company of Abiram.

И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.

And a fire was kindled in their company; the flame burned up the wicked.

Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.

They made a calf in Horeb, and worshipped the molten image.

Мијењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.

Thus they changed their glory into the similitude of an ox that eateth grass.

Заборавише Бога, спаситеља својега, који је учинио велика дјела у Мисиру,

They forgat God their saviour, which had done great things in Egypt;

Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.

Wondrous works in the land of Ham, [and] terrible things by the Red sea.

И шћаше их истријебити, да Мојсије избраник његов не стаде као у расјелини пред њим, и не одврати јарост његову да их не истријеби.

Therefore he said that he would destroy them, had not Moses his chosen stood before him in the breach, to turn away his wrath, lest he should destroy [them].

Послије не марише за земљу жељену, не вјероваше ријечи његовој.

Yea, they despised the pleasant land, they believed not his word:

Побунише се у шаторима својим, не слушаше гласа Господњега.

But murmured in their tents, [and] hearkened not unto the voice of the LORD.

И он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,

Therefore he lifted up his hand against them, to overthrow them in the wilderness:

Да побије племе њихово међу народима, и расије их по земљама.

To overthrow their seed also among the nations, and to scatter them in the lands.

И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.

They joined themselves also unto Baalpeor, and ate the sacrifices of the dead.

И расрдише Бога дјелима својим, и удари у њих погибао.

Thus they provoked [him] to anger with their inventions: and the plague brake in upon them.

И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.

Then stood up Phinehas, and executed judgment: and [so] the plague was stayed.

И то му се прими у правду, од кољена до кољена довијека.

And that was counted unto him for righteousness unto all generations for evermore.

И разгњевише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;

They angered [him] also at the waters of strife, so that it went ill with Moses for their sakes:

Јер дотужише духу његову, и погријеши устима својима.

Because they provoked his spirit, so that he spake unadvisedly with his lips.

Не истријебише народа, за које им је Господ рекао;

They did not destroy the nations, concerning whom the LORD commanded them:

Него се помијешаше с незнабошцима, и научише дјела њихова.

But were mingled among the heathen, and learned their works.

Стадоше служити идолима њиховијем, и они им бише замка.

And they served their idols: which were a snare unto them.

Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.

Yea, they sacrificed their sons and their daughters unto devils,

Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима Хананским, и оскврни се земља крвнијем дјелима.

And shed innocent blood, [even] the blood of their sons and of their daughters, whom they sacrificed unto the idols of Canaan: and the land was polluted with blood.

Оскврнише себе дјелима својим, и чинише прељубу поступањем својим.

Thus were they defiled with their own works, and went a whoring with their own inventions.

И плану гњев Господњи на народ његов, и омрзну му дио његов.

Therefore was the wrath of the LORD kindled against his people, insomuch that he abhorred his own inheritance.

И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.

And he gave them into the hand of the heathen; and they that hated them ruled over them.

Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.

Their enemies also oppressed them, and they were brought into subjection under their hand.

Много их је пута избављао, али га они срдише намјерама својим, и бише поништени за безакоње своје.

Many times did he deliver them; but they provoked [him] with their counsel, and were brought low for their iniquity.

Али он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,

Nevertheless he regarded their affliction, when he heard their cry:

И опомену се завјета својега с њима, и покаја се по великој милости својој;

And he remembered for them his covenant, and repented according to the multitude of his mercies.

И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.

He made them also to be pitied of all those that carried them captives.

Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име твоје, да се хвалимо твојом славом!

Save us, O LORD our God, and gather us from among the heathen, to give thanks unto thy holy name, [and] to triumph in thy praise.

Благословен Господ Бог Израиљев од вијека и до вијека! И сав народ нека каже: амин! Алилуја!

Blessed [be] the LORD God of Israel from everlasting to everlasting: and let all the people say, Amen. Praise ye the LORD.