Псалми Давидови
Псалам 107
Хвалите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова.
Тако нека реку које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
Скупио их из земаља, од истока и запада, од сјевера и мора.
Луташе по пустињи гдје се не живи, пута граду насељеноме не находише;
Бјеху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!
Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
Сједјеше у тами и у сјену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
Јер не слушаше ријечи Божијих, и не марише за вољу вишњега.
Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не бјеше ко да поможе.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
Изведе их из таме и сјена смртнога, и раскиде окове њихове.
Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!
Јер разби врата мједена, и пријеворнице гвоздене сломи.
Безумници страдаше за неваљале путове своје, и за неправде своје.
Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртнијех.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
Посла ријеч своју и исцијели их, и избави их из гроба њихова.
Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!
И нека принесу жртву за хвалу, и казују дјела његова у пјесмама!
Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
Они су видјели дјела Господња, и чудеса његова у дубини.
Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,
Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.
Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!
Нека га узвишују на сабору народном, на скупштини старјешинској славе га!
Он претвара ријеке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
Родну земљу у слану пустару за неваљалство онијех који живе на њој.
Он претвара пустињу у језера, и суху земљу у изворе водене,
И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
Сију поља, саде винограде и сабирају љетину.
Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умаљује.
Прије их бијаше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи гдје нема путова.
Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познаду милости Господње.
