Псалми Давидови

Псалам 142

Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.

{X(1)}

Изливам пред њим мољење своје, тугу своју пред њим казујем,

{X(2)}

Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.

{X(3,1)}

Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

{X(4)}

Вичем к теби, Господе; велим: ти си уточиште моје, дио мој на земљи живијех.

{X(5,1)}

Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од онијех који ме гоне, јер су јачи од мене.

{X(6,1)}

Изведи из тамнице душу моју, да славим име твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.

{X(7,1)}