Псалми Давидови

Псалам 144

Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

{X(1,1)}

Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и избавитељ мој, штит мој, онај, у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

{X(2)}

Господе! Шта је човјек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

{X(3,1)}

Човјек је као ништа; дани су његови као сјен, који пролази.

{X(4)}

Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.

{X(5,1)}

Сијевни муњом, и разагнај их; пусти стријеле своје, и распи их.

{X(6)}

Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

{X(7,1)}

Којих уста говоре ништаве ствари, и којих је десница десница лажна.

{X(8)}

Боже! пјесму нову пјеваћу ти, у псалтир од десет жица удараћу теби,

{X(9,1)}

Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу својега избављаш од љутога мача.

{X(10)}

Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништаве ствари, и којих је десница десница лажна.

{X(11)}

Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

{X(12)}

Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на тисуће и на сто тисућа по становима нашим.

{X(13)}

Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бјежања, ни тужњаве по улицама нашим.

{X(14,1)}

Благо народу, у којега је све овако! Благо народу, у којега је Господ Бог!

{X(15,1)}