Псалми Давидови

Псалам 39

Рекох: чуваћу се на путовима својим да не згријешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

{X(1,1)}

Бијах нијем и гласа не пустих; мучах и о добру. Али се туга моја подиже,

{X(2,1)}

Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгорје се огањ; проговорих језиком својим:

{X(3,1)}

Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

{X(4,1)}

Ево с педи дао си ми дане, и вијек је мој као ништа пред тобом. Баш је ништа сваки човјек жив.

{X(5,1)}

Баш ходи човјек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

{X(6)}

Па шта да чекам, Господе? Над је мој у теби.

{X(7)}

Из свега безакоња мојега избави ме, не дај ме безумноме на потсмијех.

{X(8)}

Нијем сам, нећу отворити уста својијех; јер си ме ти ударио.

{X(9,1)}

Олакшај ми ударац свој, силна рука твоја уби ме.

{X(10,1)}

Ако ћеш карати човјека за пријеступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човјек.

{X(11)}

Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој мучати. Јер сам гост у тебе и дошљак као и сви стари моји.

{X(12,1)}

Немој ме више гњевно гледати, па ћу одахнути прије него отидем и више ме не буде.

{X(13,1)}