Псалми Давидови

Псалам 62

Та, у Бога је мир души мојој, од њега је спасење моје!

{X(1)}

Та, он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.

{X(2)}

Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.

{X(3,1)}

Баш наумише да га свргну с висине, омиље им лаж, устима благосиљају а у срцу куну.

{X(4,1)}

Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у њему над мој.

{X(5,1)}

Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.

{X(6)}

У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.

{X(7,1)}

Народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце своје; Бог је наше уточиште.

{X(8,1)}

Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мјерила, били би лакши него ништа.

{X(9,1)}

Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.

{X(10,1)}

Једном рече Бог и више пута чух, да је крјепост у Бога.

{X(11,1)}

И у тебе је, Господе, милост; јер ти плаћаш свакоме по дјелима његовијем.

{X(12,1)}