Псалми Давидови

Пастире Израиљев, чуј! који водиш синове Јосифове као овце, који сједиш на херувимима, јави се!

Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крјепост своју, и ходи да нам поможеш.

Боже! поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо!

Господе, Боже над војскама! докле ћеш се гњевити кад те моли народ твој?

Храниш их хљебом сузнијем, и појиш их сузама троструком мјером.

Учинио си да се око нас свађају сусједи наши, и непријатељи се наши смију међу собом.

Боже над војскама! поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо!

Из Мисира си пренио чокот, изагнао народе, и посадио га.

Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.

Горе се покрише његовијем сјеном, и лозе су му као кедри Божији.

Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до ријеке.

Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?

Горски вепар подгриза га, и пољска звијер једе га.

Боже над војскама! обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,

Сад онај, који је посадила десница твоја, и сина којега си укријепио себи!

Попаљен је огњем, исјечен, од страшнога погледа твојега пропаде.

Нека буде рука твоја над човјеком деснице твоје, над сином човјечијим којега си утврдио себи!

И нећемо отступити од тебе, оживи нас, и име твоје призиваћемо.

Господе, Боже над војскама! поврати нас, нека засја лице твоје, да се спасемо!