Псалми Давидови

Псалам 88

Господе Боже, спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред тобом.

{X(1)}

Нек изађе преда те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мојему;

{X(2)}

Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

{X(3,1)}

Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човјек без силе,

{X(4,1)}

Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сјећаш, и који су од руке твоје далеко.

{X(5)}

Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

{X(6,1)}

Отежа ми гњев твој, и свима валима својим удараш ме.

{X(7)}

Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

{X(8,1)}

Око моје усахну од јада, вичем те, Господе, вас дан, пружам к теби руке своје.

{X(9)}

Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? или ће мртви устати и тебе славити?

{X(10)}

Еда ли ће се у гробу приповиједати милост твоја, и истина твоја у трухљењу?

{X(11)}

Еда ли ће у тами познати чудеса твоја, и правду твоју гдје се све заборавља?

{X(12,1)}

Али ја, Господе, к теби вичем, и јутром молитва моја срета те.

{X(13)}

Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

{X(14)}

Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте твоје, без надања сам.

{X(15,1)}

Гњев твој стиже ме, страхоте твоје раздиру ме.

{X(16)}

Оптјечу ме сваки дан као вода, стежу ме отсвуда.

{X(17,1)}

Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.

{X(18,1)}