Еванђеље по Матеју
По Матеју, глава 15
Зашто ученици твоји преступају предање старих? Јер не перу руку својих кад једу!
А он одговори и рече им: А што ви преступате заповест Божју за предање своје?
Јер Бог је рекао: "Поштуј оца и матер", и: "Који ружи оца или матер, смрћу да умре":


А ви кажете: Ко оцу или матери каже: Дар је чиме бих ти ја могао помоћи - тај не мора поштовати оца свога или матер своју.
И укидосте закон Божји за предање своје!
Претворице, добро је пророковао за вас Исаија:
"Овај ме народ поштује уснама али је срце њихово далеко од мене;
узалуд ме поштују, кад уче заповестима људским".
И дозва народ и рече им: Чујте и размејте!
Не погани човека што улази у уста, него што излази из уста, то погани човека.
Тада приступише ученици и рекоше му: Знаш ли да се фрисеји, кад чуше ову реч, саблазнише?
А он одговори и рече: Сваки сад који није усадио отац мој небески, искорениће се.
Оставите их: слепи су вођи слепима. А кад слепац слепца води, оба ће пасти у јаму.
А Петар му рече: Растумачи нам ту причу!
А он рече: зар сте и ви још увек наразумни?
Зар не видите да све што улази у уста, у трбух иде и избацује се напоље?
А што излази из уста, из срца излази, и то погани човека.
Јер из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле.
То је оно што погани човека, а јести неопраним рукама не погани човека.
И отиде Исус оданде и оде у крајеве тирске и сидонске.
И, гле, жена Хананејка из оних крајева изиђе и повика: Смилуј се на мене, Господе, сине Давидов! Кћер моју зло мучи демон!
А он јој не одговори ни речи. И приступише ученици његови и мољаху га: Отпусти је, јер виче за нама!
А он одговори и рече: Нисам послан до само изгубљеним овцама дома Израиљева.
А она дође, паде пред њега и рече: Господе, помози ми!
А он одгоори и рече: Није право узети хлеб од деце и бацити га псима.
А она рече: Да, Господе; али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
Тада Исус одговори и рече јој: О жено, велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од часа тога.
И отиде Исус оданде и дође на Галилејско море, попе се на гору и седе онде.

И приступи му силан народ који је са собом имао хромих, кљастих, слепих, немих и многих других, и положише их к ногама његовим. И излечи их,
тако да се народ дивио кад је видео неме где говоре, кљасте здраве, хроме где иду и слепе где гледају. И прославише Бога Израиљева.
А Исус дозва ученике своје и рече: Жао ми је народа што су већ три дана код мене и немају шта да једу; а нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.
А ученици му рекоше: Откуда нам у пустињи толико хлеба да нахранимо толики народ?
И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и нешто рибица.
Тада заповеди народу да се пруже по земљи.
И узе оних седам хлебова и рибу, захвали Богу, изломи их и даде ученицима, а ученици народу.
И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече, седам пуних котарица.
А оних што су јели, било је четири хиљаде људи, осим жена и деце.
И отпусти народ, уђе у чамац и дође у околину магаданску.