Knjiga Izlaska

opet Jahve reče Mojsiju: "Pođi k faraonu i reci mu: Ovako govori Jahve: Pusti moj narod da ode i štovanje mi iskaže.

Ako odbiješ da ih pustiš, svu ću ti zemlju kazniti žabama.

Rijeka će vrvjeti žabama. One će izići i prodrijeti u tvoj dvor, u ložnicu, u tvoju postelju, u kuće tvojih službenika i tvoga naroda, pod sačeve i naćve tvoje.

Po tebi, po tvome narodu i svim tvojim službenicima skakat će žabe."

Onda Jahve reče Mojsiju: "Reci Aronu neka ispruži svoju ruku sa štapom povrh rijeka, prokopa i jezeraca, i učini da žabe navale na egipatsku zemlju."

Aron pruži svoju ruku povrh egipatskih voda, i žabe iziđoše i prekriše zemlju egipatsku.

Ali i vračari učiniše tako svojim vračanjem, te žabe navališe na egipatsku zemlju.

Zovne sad faraon Mojsija i Arona i rekne: "Molite Jahvu da ukloni žabe od mene i moga puka, a ja ću pustiti narod da prinese žrtvu Jahvi."

Mojsije uzvrati faraonu: "Dostoj se odrediti mi kad hoćeš da molim za te, za tvoje službenike i za tvoj narod da se žabe odstrane od tebe i tvojih domova i ostanu samo u Rijeci."

"Sutra", reče."Neka bude kako kažeš - odvrati Mojsije - da znaš kako nitko nije kao Jahve, Bog naš.

Žabe će otići od tebe, od tvojih službenika i tvoga naroda; ostat će samo u Rijeci."

Mojsije i Aron odu od faraona, a onda Mojsije zazva Jahvu zbog žaba kojima je kaznio faraona.

I Jahve usliša Mojsija, te žabe pocrkaju po kućama, dvorištima i njivama.

Na hrpe su ih zgrtali, zemlja se njima usmrdjela.

Kad je faraon vidio da je nastupilo olakšanje, srce mu otvrdnu te ne posluša Mojsija i Arona, kako je Jahve i kazao.

Onda će opet Jahve Mojsiju: "Reci Aronu neka zamahne svojim štapom i udari po prahu na tlu, neka se pretvori u komarce po svoj zemlji egipatskoj."

I učine tako: zamahne Aron rukom i štapom, i udari po prahu na tlu. Komarci navale na ljude i životinje. Sav prah na tlu pretvori se u komarce po svoj zemlji egipatskoj.

Vračari pokušaše da svojim vračanjem stvore komarce, ali nisu mogli. Ljudi i životinje postanu plijenom komaraca.

Tada vračari reknu faraonu: "To je prst Božji!" Ali je faraonovo srce bilo okorjelo, pa nije poslušao Mojsija i Arona, kako je Jahve i kazao.

Onda Jahve reče Mojsiju: "Podrani ujutro, iziđi pred faraona kad krene k vodi, i reci mu: Ovako poručuje Jahve: Pusti moj narod da ode i da mi štovanje iskaže.

Ako ne pustiš moga naroda, pripustit ću obade na te, na tvoje službenike, na tvoj puk i tvoje domove. Egipatski domovi i samo tlo na kojem stoje vrvjet će od obada.

Ali ću toga dana izuzeti gošenski kraj, u kojem živi moj narod, te se ondje obadi neće pojaviti, tako da znaš da sam ja Jahve u središtu zemlje.

Tu ću razliku napraviti između svoga i tvoga naroda. To će znamenje biti sutra."

I učini Jahve tako. Rojevi obada nalete u faraonov dvor, na domove njegovih službenika i po svoj zemlji egipatskoj. Zemlja nastrada od obada.

Sad faraon pozove Mojsija i Arona pa im rekne: "Idite, prinesite žrtvu svome Bogu, ali u ovoj zemlji."

"Ne dolikuje da tako učinimo - odgovori Mojsije. - Žrtve koje mi prinosimo Jahvi, Bogu svome, za Egipćane su svetogrđe. Kad bismo, dakle, na njihove oči prinosili žrtve koje su Egipćanima svetogrdne, zar nas ne bi kamenovali?

Zato moramo u pustinju tri dana hoda te prinijeti žrtvu Jahvi, Bogu svome, kako nam je zapovjedio."

"Pustit ću vas da odete u pustinju - odgovori faraon - i prinesete žrtvu Jahvi, svome Bogu, ali ne odlazite predaleko. Molite za me!"

Nato odvrati Mojsije: "Čim odem od tebe, zazvat ću Jahvu da sutra nestane obada s faraona, njegovih službenika i njegova puka. Ali neka faraon više ne vara! Neka pusti narod da ide i prinese žrtvu Jahvi."

Tako Mojsije ode od faraona i pomoli se Jahvi.

I Jahve učini kako je Mojsije tražio: s faraona, s njegovih službenika i s njegova puka nestane obada - ni jedan jedini nije ostao.

Ali opet ukruti faraon srce svoje i ne dopusti narodu da ode.