Приче Соломунове

Не хвали се сјутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донијети.

Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.

Тежак је камен, и пијесак је тежак; али је гњев безумников тежи од обојега.

Јарост је немилостива, и гњев је плах; али ко ће одољети зависти?

Бољи је јавни укор него тајна љубав.

Ударци од пријатеља истинити су, а цјеливи ненавидникови лажни.

Душа сита гази сат, а гладној души слатко је све што је горко.

Кака је птица која одлети из својега гнијезда, таки је човјек који отиде из својега мјеста.

Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак свјетом срдачнијем.

Не остављај пријатеља својега ни пријатеља оца својега, и у кућу брата својега не улази у несрећи својој: бољи је сусјед близу него брат далеко.

Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.

Паметан човјек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.

Узми хаљину оному који се подјамчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.

Ко благосиља пријатеља својега на глас рано устајући, примиће му се за клетву.

Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;

Ко је уставља, уставља вјетар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.

Гвожђе се гвожђем оштри, тако човјек оштри лице пријатеља својега.

Ко чува смокву, јешће рода њезина; тако ко чува господара својега, биће поштован.

Како је у води лице према лицу, тако је срце човјечије према човјеку.

Гроб и пропаст нигда се не могу заситити, тако очи човјечије нигда нијесу сите.

Сребро у топионици и злато у пећи а човјек у устима онога који га хвали познаје се.

Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.

Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.