Приче Соломунове, глава 30
Ријечи Агура сина Јакејева; сабране ријечи тога човјека Итилу, Итилу и Укалу.
Ја сам луђи од свакога, и разума човјечијега нема у мене.
Нити сам учио мудрости нити знам светијех ствари.
Ко је изашао на небо и опет сишао? ко је скупио вјетар у прегршти своје? ко је свезао воде у плашт свој? ко је утврдио све крајеве земљи? како му је име? и како је име сину његову? знаш ли?
Све су ријечи Божије чисте; он је штит онима који се уздају у њ.
Ништа не додаји к ријечима његовијем, да те не укори и не нађеш се лажа.
За двоје молим те; немој ме се оглушити док сам жив:
Таштину и ријеч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хљебом по оброку мом,
Да не бих наједавши се одрекао се тебе и рекао: ко је Господ? или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога својега.
Не опадај слуге господару његову, да те не би клео и ти био крив.
Има род који псује оца својега и не благосиља матере своје.
Има род који мисли да је чист, а од свога кала није опран.
Има род који држи високо очи своје, и вјеђе му се дижу увис.
Има род којему су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
Пијавица има двије кћери, које говоре: дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: доста:
Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: доста.
Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
Троје ми је чудесно, и четвртога не разумијем:
Пут орлов у небо, пут змијин по стијени, пут лађин посред мора, и пут човјечији к дјевојци.
Таки је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: нијесам учинила зла.
Од трога се потреса земља, и четвртога не може поднијети:
Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хљеба.
Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наслиједи госпођу своју.
Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у љето себи храну;
Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
Троје лијепо корача, и четврто лијепо ходи:
Лав, најјачи између звјерова, који не узмиче ни пред ким,
Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
Кад се разбија млијеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гњев, замеће свађу.