Књига Проповједникова

Има зло које видјех под сунцем и често је међу људима:

There is an evil which I have seen under the sun, and it [is] common among men:

Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све што год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.

A man to whom God hath given riches, wealth, and honour, so that he wanteth nothing for his soul of all that he desireth, yet God giveth him not power to eat thereof, but a stranger eateth it: this [is] vanity, and it [is] an evil disease.

Да би ко родио сто синова и живио много година и дани би се вијека његова веома намножили, а душа се његова не би наситила добра, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.

If a man beget an hundred [children], and live many years, so that the days of his years be many, and his soul be not filled with good, and also [that] he have no burial; I say, [that] an untimely birth [is] better than he.

Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;

For he cometh in with vanity, and departeth in darkness, and his name shall be covered with darkness.

Ни сунца не видје, нити што позна, а почива боље него онај.

Moreover he hath not seen the sun, nor known [any thing]: this hath more rest than the other.

И да би живио двије тисуће година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно мјесто?

Yea, though he live a thousand years twice [told], yet hath he seen no good: do not all go to one place?

Сав је труд човјечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.

All the labour of man [is] for his mouth, and yet the appetite is not filled.

Јер шта има мудри више него безумни? шта ли сиромах, који се умије владати међу живима?

For what hath the wise more than the fool? what hath the poor, that knoweth to walk before the living?

Боље је видјети очима него ли жељети; и то је таштина и мука духу.

Better [is] the sight of the eyes than the wandering of the desire: this [is] also vanity and vexation of spirit.

Што је ко, давно је тијем назван; и зна се да је човјек и да се не може судити с јачим од себе.

That which hath been is named already, and it is known that it [is] man: neither may he contend with him that is mightier than he.

Кад дакле има много ствари које умножавају таштину, кака је корист човјеку?

Seeing there be many things that increase vanity, what [is] man the better?

Јер ко зна што је добро човјеку у животу, за мало дана таштега живота његова, који му пролазе као сјен? или ко ће казати човјеку шта ће бити послије њега под сунцем?

For who knoweth what [is] good for man in [this] life, all the days of his vain life which he spendeth as a shadow? for who can tell a man what shall be after him under the sun?