Пјесма над пјесмама

Послушајте


Пјесма над пјесмама, глава 3


На постељи својој ноћу тражих онога кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох.


Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу онога кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох.

Tweet thisPost on Facebook

Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видјесте ли онога кога љуби душа моја?


Мало их заминух, и нађох онога кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје.


Заклињем вас, кћери Јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.


Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?


Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевијех:

Tweet thisPost on Facebook

Сви имају мачеве, вјешти су боју, у свакога је мач о бедру ради страха ноћнога.

Tweet thisPost on Facebook

Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета Ливанскога;

Tweet thisPost on Facebook

Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери Јерусалимске.


Изидите, кћери Сионске, и гледајте цара Соломуна под вијенцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његова.







This goes to iframe