Пјесма над пјесмама

Драги мој сиђе у врт свој, к лијехама мириснога биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.

My beloved is gone down into his garden, to the beds of spices, to feed in the gardens, and to gather lilies.

Ја сам драгога својега, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.

I [am] my beloved's, and my beloved [is] mine: he feedeth among the lilies.

Лијепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.

Thou [art] beautiful, O my love, as Tirzah, comely as Jerusalem, terrible as [an army] with banners.

Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.

Turn away thine eyes from me, for they have overcome me: thy hair [is] as a flock of goats that appear from Gilead.

Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне а ниједне нема јалове.

Thy teeth [are] as a flock of sheep which go up from the washing, whereof every one beareth twins, and [there is] not one barren among them.

Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.

As a piece of a pomegranate [are] thy temples within thy locks.

Шездесет има царица и осамдесет иноча, и дјевојака без броја;

There are threescore queens, and fourscore concubines, and virgins without number.

Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видјеше је дјевојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.

My dove, my undefiled is [but] one; she [is] the [only] one of her mother, she [is] the choice [one] of her that bare her. The daughters saw her, and blessed her; [yea], the queens and the concubines, and they praised her.

Ко је она што се види као зора, лијепа као мјесец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?

Who [is] she [that] looketh forth as the morning, fair as the moon, clear as the sun, [and] terrible as [an army] with banners?

Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.

I went down into the garden of nuts to see the fruits of the valley, [and] to see whether the vine flourished, [and] the pomegranates budded.

Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

Or ever I was aware, my soul made me [like] the chariots of Amminadib.

Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? као чете војничке.

Return, return, O Shulamite; return, return, that we may look upon thee. What will ye see in the Shulamite? As it were the company of two armies.