Исаија, глава 22
Бреме долини виђења. Шта ти је те си сва изашла на кровове?
Граде пуни вике и вреве, граде весели! Твоји побијени нису побијени мачем нити погибоше у боју.
Главари твоји узмакоше свиколики, повезаше их стрелци; шта се год нађе твојих, сви су повезани, ако и побегоше далеко.
Зато рекох: Прођите ме се, да плачем горко; не трудите се да ме тешите за погибљу кћери народа мог.
Јер је ово дан муке и потирања и сметње од Господа, Господа над војскама, у долини виђења; обалиће зид, и вика ће бити до горе.
И Елам узе Тул, с колима људи и с коњицима, и Кир истаче штит.
И красне долине твоје напунише се кола, и коњици се наместише пред вратима.
И одастре се застирач Јудин; и погледао си у то време на оружје у кући шумској.
И видесте да је много пролома на граду Давидовом, и сабрасте воду у доњем језеру.
И избројасте куће јерусалимске, и развалисте куће да утврдите зид.
И начинисте јаз међу два зида за воду из старог језера; али не погледасте на Оног који је то учинио и не обазресте се на Оног који је то одавно спремио.