Књига пророка Исаије

Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сјећа да се пред зло узима праведник;

The righteous perisheth, and no man layeth [it] to heart: and merciful men [are] taken away, none considering that the righteous is taken away from the evil [to come].

Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правијем путем.

He shall enter into peace: they shall rest in their beds, [each one] walking [in] his uprightness.

А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо.

But draw near hither, ye sons of the sorceress, the seed of the adulterer and the whore.

Ким се ругате? на кога разваљујете уста и плазите језик? нијесте ли синови преступнички, сјеме лажно?

Against whom do ye sport yourselves? against whom make ye a wide mouth, [and] draw out the tongue? [are] ye not children of transgression, a seed of falsehood,

Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленијем дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменијем.

Enflaming yourselves with idols under every green tree, slaying the children in the valleys under the clifts of the rocks?

Дио ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој дио; њему љеваш наљев свој, приносиш дар; тијем ли ћу се умирити?

Among the smooth [stones] of the stream [is] thy portion; they, they [are] thy lot: even to them hast thou poured a drink offering, thou hast offered a meat offering. Should I receive comfort in these?

На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву.

Upon a lofty and high mountain hast thou set thy bed: even thither wentest thou up to offer sacrifice.

И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; отступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, гдје угледаш мјесто.

Behind the doors also and the posts hast thou set up thy remembrance: for thou hast discovered [thyself to another] than me, and art gone up; thou hast enlarged thy bed, and made thee [a covenant] with them; thou lovedst their bed where thou sawest [it].

Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понизујеш се до гроба.

And thou wentest to the king with ointment, and didst increase thy perfumes, and didst send thy messengers far off, and didst debase [thyself even] unto hell.

Од даљнога пута свога уморна не кажеш: залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.

Thou art wearied in the greatness of thy way; [yet] saidst thou not, There is no hope: thou hast found the life of thine hand; therefore thou wast not grieved.

И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и нијеси се мене опомињала нити си марила? што ја мучах одавна, зато ли ме се не бојиш?

And of whom hast thou been afraid or feared, that thou hast lied, and hast not remembered me, nor laid [it] to thy heart? have not I held my peace even of old, and thou fearest me not?

Ја ћу објавити твоју правду и твоја дјела; али ти неће помоћи.

I will declare thy righteousness, and thy works; for they shall not profit thee.

Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све вјетар однијети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наслиједиће земљу и добиће свету гору моју.

When thou criest, let thy companies deliver thee; but the wind shall carry them all away; vanity shall take [them]: but he that putteth his trust in me shall possess the land, and shall inherit my holy mountain;

И рећи ће се: поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мојега.

And shall say, Cast ye up, cast ye up, prepare the way, take up the stumblingblock out of the way of my people.

Јер овако говори високи и узвишени, који живи у вјечности, којему је име свети: на висини и у светињи станујем и с онијем ко је скрушена срца и смјерна духа оживљујући дух смјернијех и оживљујући срце скрушенијех.

For thus saith the high and lofty One that inhabiteth eternity, whose name [is] Holy; I dwell in the high and holy [place], with him also [that is] of a contrite and humble spirit, to revive the spirit of the humble, and to revive the heart of the contrite ones.

Јер се нећу једнако прети нити ћу се довијека гњевити, јер би ишчезнуо преда мном дух и душе које сам створио.

For I will not contend for ever, neither will I be always wroth: for the spirit should fail before me, and the souls [which] I have made.

За безакоње лакомости његове разгњевих се, и ударих га, сакрих се и разгњевих се, јер одметнувши се отиде путем срца својега.

For the iniquity of his covetousness was I wroth, and smote him: I hid me, and was wroth, and he went on frowardly in the way of his heart.

Видим путове његове, али ћу га исцијелити, водићу га и даћу опет утјеху њему и његовијем који туже.

I have seen his ways, and will heal him: I will lead him also, and restore comforts unto him and to his mourners.

Ја стварам плод уснама: мир, мир оному ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцијелићу га.

I create the fruit of the lips; Peace, peace to [him that is] far off, and to [him that is] near, saith the LORD; and I will heal him.

А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоту и блато.

But the wicked [are] like the troubled sea, when it cannot rest, whose waters cast up mire and dirt.

Нема мира безбожницима, вели Бог мој.

[There is] no peace, saith my God, to the wicked.