Исаија, глава 9
Али неће се онако замрачити притијешњена земља као прије кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као послије кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој.
Народ који ходи у тами видјеће видјело велико, и онима који сједе у земљи гдје је смртни сјен засвијетлиће видјело.
Умножио си народ, а нијеси му увеличао радости; али ће се радовати пред тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад дијеле плијен.
Јер си сломио јарам у ком вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његова као у дан Мадијански.
Јер ће обућа свакога ратника који се бије у граји и одијело у крв уваљано изгорјети и бити храна огњу.

Јер нам се роди дијете, син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: дивни, савјетник, Бог силни, отац вјечни, кнез мирни.


Без краја ће расти власт и мир на пријестолу Давидову и у царству његову да се уреди и утврди судом и правдом отсада довијека. То ће учинити ревност Господа над војскама.
Господ посла ријеч Јакову, и она паде у Израиљу.
И знаће сав народ, Јефрем и становници Самаријски, који охоло и поносита срца говоре:
Падоше опеке, али ћемо ми зидати од тесна камена; дудови су посјечени, али ћемо ми замијенити кедрима.
Али ће Господ подигнути противнике Ресинове на њ, и скупиће непријатеље његове,
Сирце с истока и Филистеје са запада, те ће ждријети Израиља на сва уста. Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.
Јер се народ неће обратити к оному ко га бије, и неће тражити Господа над војскама.
Зато ће одсјећи Господ Израиљу главу и реп, грану и ситу у један дан.
Старјешина и угледан човјек то је глава, а пророк који учи лаж то је реп.
Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали.
Зато се Господ неће радовати младићима његовијем, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемјери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.
Јер ће се разгорјети безбожност као огањ, који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо.
Од гњева Господа над војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити брата својега.
И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с лијеве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје,
Манасија Јефрема, и Јефрем Манасију, а обојица ће се сложити на Јуду. Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.