Књига пророка Јеремије

За синове Амонове: овако вели Господ: зар Израиљ нема синова? зар нема нашљедника? зашто Малхом наслиједи земљу Гадову? и зашто се народ његов насели у његовијем градовима?

Зато ево иду дани, говори Господ, кад ћу учинити да се чује вика убојна у Рави синова Амоновијех, и она да буде гомила развалина, и села њезина попаљена огњем; и Израиљ ће обладати онима који бјеху њим обладали, говори Господ.

Ридај Есевоне, јер је Гај опустошен; вичите села Равска; припашите око себе костријет, наричите и трчите око плотова; јер ће Малхом отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.

Што се хвалиш долинама? Растопила се долина твоја, кћери одметницо! која се уздаш у благо своје: ко би ударио на ме?

Ево ја ћу пустити на те страх отсвуда унаоколо, говори Господ Господ над војскама, и распршаћете се сви, и неће бити никога да сакупи бјежан.

Али ћу послије повратити робље синова Амоновијех, говори Господ.

За Едома, овако вели Господ над војскама: зар нема више мудрости у Теману? неста ли свјета разумнима? ишчиље ли мудрост њихова?

Бјежите, обратите плећи, заврите се дубоко, становници Дедански, јер ћу пустити на Исава погибао његову у вријеме кад ћу га походити.

Да ти дођу берачи, не би ли ти оставили пабирака? да дођу лупежи ноћу, не би ли однијели колико им је доста?

Али ја оголузних Исава, открих потаје његове да се не може сакрити; пропаде сјеме његово, браћа његова и сусједи његови, нико не оста.

Остави сироте своје, ја ћу им живот сачувати, и удовице твоје нека се уздају у ме.

Јер овако вели Господ: ево, који не би требало да пију из чаше, доиста ће пити; а ти ли ћеш остати без кара? нећеш остати без кара, него ћеш зацијело пити.

Јер собом се заклињем, говори Господ, да ће Восора бити пустош, руг, чудо и проклетство, и сви ће градови њезини бити пустиња вјечна.

Чух глас од Господа, и гласник би послан к народима да рече: скупите се и идите на њу, и дигните се у бој.

Јер гле, учинићу те да будеш мали међу народима и презрен међу људима.

Обијест твоја и поноситост срца твојега превари тебе, који живиш у расјелинама каменијем и држиш се високих хумова; да начиниш себи гнијездо високо као орао, и оданде ћу те свалити, говори Господ.

И земља ће Едомска бити пустиња, ко прође мимо њу, свак ће се чудити и звиждати ради свијех рана њезинијех.

Као кад се затр Содом и Гомор и сусједство њихово, вели Господ, неће се населити ондје нико нити ће се бавити ондје син човјечји.

Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан силнога; али ћу га брзо отјерати из те земље, и поставићу над њом онога ко је изабран; јер ко је као ја? и ко ће се прети са мном? и који ће ми пастир одољети?

Зато чујте намјеру Господњу што је наумио за Едомце и мисли његове што је смислио за становнике Теманске: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустјети стан с њима.

Од праске падања њихова земља ће се трести, и вика ће се њима чути на црвеном мору.

Гле, доћи ће и долетјеће као орао и рашириће крила своја над Восором, и биће срце у јунака Едомских као срце у жене која се порађа.

За Дамаск. Посрами се Емат и Арфад, јер чу зле гласе; растопише се, страх је на мору, не може се умирити.

Дамаск клону, обрати се да бјежи, дрхат га подузе, туга и болови освојише га као породиљу.

Како се не остави славни град? град радости моје?

Зато ће попадати младићи његови на улицама његовијем, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ над војскама.