Књига пророка Осије

Послушајте


Осија, глава 13


Кад Јефрем говораше, бјеше страх; бјеше се узвисио у Израиљу; али се огријеши о Вала, те умрије.


И сада једнако гријеше и граде себи лијући од сребра својега по разуму својему ликове, који су сви дјело умјетничко, а они говоре за њих: људи који приносе жртве нека цјелују теоце.


Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као пљева, коју односи вјетар с гумна, и као дим из димњака.

Tweet thisPost on Facebook

А ја сам Господ Бог твој од земље Мисирске, и Бога осим мене нијеси познао, и осим мене нема ко би спасао.

Tweet thisPost on Facebook

Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.

Tweet thisPost on Facebook

Имајући добру пашу бијаху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.

Tweet thisPost on Facebook

Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.


Срешћу их као медвједица којој узму медвједиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их ондје као лав; звијерје пољско раскинуће их.