Еванђеље по Матеју
По Матеју, глава 14
У оно време дође глас о Исусу до Ирода четверовласника,
и рече слугама својим: То је Јован Крститељ! Он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.
Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене Филипа, брата свога.
Јер му Јован говораше: Не смеш ти ње имати!
И хтео га је убити, али се бојао народа, јер су га држали за пророка.
А на дан рођења Иродова игра кћи Иродијадина пред гостима и допаде се Ироду,
због чега са заклетвом обећа да ће јој дати што год заиште.
А она, научена од матере своје, рече: Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.
И сневесели се цар, но због заклетве и гостију заповеди да се да,
и посла и одсече главу Јованову у тамници.
И донесоше главу његову на тањиру и дадоше девојци, и однесе матери својој.
И дођоше ученици његови, узеше тело и укопаше га, и дођоше и јавише Исусу.
А кад Исус чу, отиде оданде чамцем у пуст крај сам. Но кад народ чу, оде за њим пешке из градова.
И кад изиђе, виде силан народ и сажали му се за њих и излечи болеснике њихове.
А кад дође вече, приступише му ученици и рекоше: Пуст је крај и већ је касно. Отпусти, дакле, народ да иде у села и купи себи хране.
А Исус им рече: Не треба да иду, подајте им ви да једу.
А они му рекоше: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.
А он рече: Донесите ми их овамо!
И заповеди народу да се пруже по трави, узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и изломи хлебове и даде их ученицима, а ученици народу.
И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече - дванаест пуних котарица.
А оних што су јели, беше око пет хиљада људи, осим жена и деце.
И одмах натера ученике да уђу у чамац и да иду напред на другу страну, док он не отпусти народ.
И кад отпусти народ, попе се на гору сам, да се помоли Богу. И кад дође вече, био је сам онде.
А чамац беше већ много стадија далеко од обале, у невољи од валова, јер је дувао противан ветар.
А четврте ноћне страже дође к њима идући по мору.
Кад га ученици видеше где иде по мору, поплашише се и рекоше: То је утвара! и од страха повикаше.
А Исус одмах поче говорити с њима и рече. Не бојте се, ја сам, не плашите се!
А Петар му одговори и рече. Господе, ако си ти, заповеди ми да дођем к теби по води.
А он рече. Ходи! И Петар изиђе из чамца и иђаше по води и дође к Исусу.
Но кад виде ветар, уплаши се, и поче се топити и повика. Господе, помози!
А Исус одмах пружи руку, ухвати га и рече му: Маловерни, зашто си посумњао?
И кад уђоше у чамац, прста ветар.
А који беху у чамцу, падоше пред њега и рекоше: Заиста си Божји Син!
И пређоше и присташе код Генисарета.
И кад га људи из онога места познаше, послаше по свој оној околини. И донесоше му све болеснике,
и мољаху га да се дотакну само скута од хаљине његове. И сви који се дотакоше, оздравише.
