Књига пророка Јоне

А Јони би врло недраго, и расрди се.

But it displeased Jonah exceedingly, and he was very angry.

И помоли се Господу и рече: Господе! не рекох ли то кад још бијах у својој земљи? зато шћах прије побјећи у Тарсис; јер знах да си ти Бог милостив и жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем, и кајеш се ода зла.

And he prayed unto the LORD, and said, I pray thee, O LORD, [was] not this my saying, when I was yet in my country? Therefore I fled before unto Tarshish: for I knew that thou [art] a gracious God, and merciful, slow to anger, and of great kindness, and repentest thee of the evil.

Сада Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умријети него живјети.

Therefore now, O LORD, take, I beseech thee, my life from me; for [it is] better for me to die than to live.

А Господ рече: је ли добро што се срдиш?

Then said the LORD, Doest thou well to be angry?

И Јона изиде из града, и сједе с истока граду, и начини ондје колибу, и сјеђаше под њом у хладу да види што ће бити од града.

So Jonah went out of the city, and sat on the east side of the city, and there made him a booth, and sat under it in the shadow, till he might see what would become of the city.

А Господ Бог заповједи, те узрасте тиква над Јоном да му буде сјен над главом да му поможе у муци његовој; и Јона се обрадова тикви веома.

And the LORD God prepared a gourd, and made [it] to come up over Jonah, that it might be a shadow over his head, to deliver him from his grief. So Jonah was exceeding glad of the gourd.

Потом заповједи Бог, те дође црв у зору сјутрадан, и подгризе тикву, те усахну.

But God prepared a worm when the morning rose the next day, and it smote the gourd that it withered.