Књига пророка Михеја

Послушајте


Михеј, глава 7


Тешко мени! Јер сам као кад се обере летина, као кад се пабирчи после брања виноградског; нема грозда за јело, раног воћа жели душа моја.


Неста побожног са земље и нема правог међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата свог мрежом.


Да чине зло обема рукама што више могу, иште кнез; и судија суди за плату, и ко је велик говори опачину душе своје, и сплећу је.


Најбољи је између њих као трн, најправији је гори од трњака; дан стражара твојих, похођење твоје дође, сада ће се смести.

Tweet thisPost on Facebook

Не верујте пријатељу, не ослањајте се на вођу; од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих.


Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човеку домаћи његови.


Али ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења свог; услишиће ме Бог мој.