Јеванђеље по Матеју
Јеванђеље по Матеју, глава 20
Јер је краљевство небеско слично домаћину који из рана јутра изиђе да наима посленике у свој виноград.
Он се погоди с њима по динар на дан, и посла их у свој виноград.
И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје беспослени на тргу,
и рече им: Идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам.
И они пођоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини исто тако.
И изишавши и у једанаести сат, нађе друге где стоје на тргу, и рече им: Шта стојите овде вас дан беспослени?
Одговорише му: Нико нас ненајми. Он им рече: Идите и ви у мој виноград.
Кад дође вече, рече господар од винограда настојнику своме: Зови посленике и плати им наднице, почевши од последњих до првих.
И дошавши они који су у једанаести сат најмљени, примише по динар.
Кад дођоше први, они мишљаху да ће примити више, али добише и они по динар.
Примивши то, мрмљаху на господара,
говорећи: Ови последњи један сат радише и изједначио си их с нама, који смо поднели труд и жегу целога дана.
А он одговори једном од њих: Пријатељу, ја теби не чиним криво. Ниси ли се погодио са мном за динар?
Узми своје и иди, - а ја хоћу и овоме последњем да дам као и теби.
Нисам ли ја властан у своме чинити шта хоћу? Зар је пред очима твојим зло што сам ја добар?
Тако ће бити последњи први, и први последњи.
Идући уз брдо у Јерусалим узе Исус насамо дванаест ученика и рече им путем:
Ево, се пењемо у Јерусалим, и Син човечји биће предан првосвештеницима и књижевницима. Они ће га на смрт осудити,
и предаће га паганцима, да му се наругају и да га бију и разапну, и трећи ће дан ускрснути.
Тада приступи к њему мати синова Зеведејевих са својим синовима, клањајући му се -, да га моли за нешто.
Он јој рече: Шта хоћеш? - Одреди, рече му она -, да ова моја два сина седну један с десне а један с леве стране теби, у краљевству твоме.
Исус одговори: Не знате што иштете. Можете ли испити чашу коју ја имам да испијем? - Рекоше му: Можемо.
А он им одговори: истина је да ћете чашу моју испити, али да седите с десне стране мени и с леве не могу ја дати, него ће се то дати само онима којима је спремио Отац мој.
Кад то чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
Исус их дозва к себи, и рече: Ви знате да поглавари народни господаре над народима, и да великаши владају њима.
Неће тако бити међу вама, него који год хоће да буде велик међу вама, да вам буде слуга,
и који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
Тако ни Син човечји није дошао да му служе, него да служи, и да да живот свпк у откуп за многе.


Кад изиђоше из Јерихона, велико мноштво народа иђаше за Исусом.
И гле, два слепца који сеђаху крај пута, чувши да Исус пролази, повикаше: Смилуј се на нас Господе, Сине Давидов!
Народ их укораваше, да ћуте, али они још јаче повикаше: Смилуј се на нас Господе, Сине Давидов!
Заставши, Исус их дозва и рече им: Шта хоћете да вам учиним?
Рекоше му: Госпоне, да се отворе очи наше.
И Исус се смилова и дохвати се очију њихових, и они одмах прогледаше и пођоше за њим.