Еванђеље по Матеју
По Матеју, глава 27
А ујутру одлучише сви првосвештеници и стрешине народне против Исуса, да га погубе.
И свезаше га и одведоше и предаше Пилату прокуратору.
Тада виде Јуда, издајник његов, да га осудише, и покаја се и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама
и рече: Згреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта се то нас тиче? То је твоја ствар!
И баци сребрнике у храм и уклони се и отиде и обеси се.
А првосвештеници узеше сребрнике и рекоше: Не ваља их метнути међу храмовни новац, јер су плата за крв.
Него се договорише и купише за њих њиву лончареву за гробље странима.
Зато се она њива зове крвна њива до данас.
Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија: "И узех тридесет сребрника, цену процењенога, кога проценише синови Израиљеви,
и дадох их за њиву лончареву, као што ми заповеди Господ".
А Исуса изведоше пред прокуратора, и запита га прокуратор: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус рече: Ти кажеш.
И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори.
Тада му рече Пилат: Зар не чујеш шта све сведоче на тебе?
И не одговори му ни на једну реч, тако да се прокуратор дивио врло.
А о сваком празнику пасхе беше обичај у прокуратора да пусти народу по једног сужња кога су они хтели.
А имаху тада чувеног сужња, по имену Вараву.
Па кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим, Вараву или Исуса који се зове Месија?
Јер је знао да су га из зависти предали.
А кад сеђаше на судијској столици, поручи му жена његова: Немој се ти ништа мешати у ствар тога праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега.
А првосвештеници и старешине неговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
А прокуратор настави и рече им: Кога од ове двојице хоћете да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
Рече им Пилат: А шта да радим с Исусом који се зове Месија? Рекоше сви: Да се разапне!
А он рече: А какво је зло учинио? А они из свег гласа викаху: Да се разапне!
А кад Пилат виде да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воде и опра руке пред народом и рече: Ја нисам крив у крви овој; ви ћете одговарати!
И одговори сав народ и рече: Крв његова на нас и на децу нашу!
Тада им пусти Вараву, а Исуса ишиба и предаде га да га разапну.
Тада војници прокураторови узеше Исуса у преториум и скупише око њега сву чету војника.
Свукоше га и обукоше му црвену кабаницу,
оплетоше венац од трња и метнуше му на главу, а у десницу (дадоше) му трску, па клекнуше пред њим и ругаху му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
И пљунуше на њ и узеше трску и удараху га по глави.
И кад му се наругаше, свукоше с њега кабаницу и обукоше га у његове хаљине, и одведоше га да га разапну.
А излазећи, нађоше човека из Кирине, по имену Симона. Овога натераше да му понесе крст.
И кад дођоше на место које се зове Голгота т.ј. Лубања,
дадоше му да пије вино помешано са жучи. И кад окуси, не хтеде пити.
А кад га разапеше, разделише хаљине његове коцком,
и сеђаху и чуваху га онде.
И метнуше му више главе кривицу његову, написану: Ово је Исус, цар јудејски.
Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне, а другога с леве стране.
А који пролажаху, хуљаху на њ, махаху главама својим
и говораху: Ти што рушиш храм и за три дана саграђујеш - помози сам себи, ако си Син Божји и сиђи с крста!
Тако се подсмеваху и првосвештеници с књижевницима и старешинама и говораху:
Другима поможе, а себи не може да помогне. Цар Израиљев је, нека сиђе сад с крста па ћемо веровати у њега!
Уздао се у Бога; нека му помогне сад, ако хоће; јер рече: Ја сам Божји Син!
А исто тако ругаху му се и разбојници, разапети с њим.
А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога.
А око деветога часа повика Исус из гласа: Ели, Ели, лама савахтани? т.ј. Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?
А неки од оних што стајаху онде, кад чуше, рекоше: Овај зове Илију.
И одмах отрча један од њих, узе сунђер, напуни га оцта, натаче га на трску и појаше га.
А остали говораху: Стани, да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.
А Исус опет повика из гласа и испусти душу.
И, гле, завеса у храму раздера се на двоје, од горњега краја до доњега, земља се потресе, камење се распаде,
2 Мој:19:18 2 Мој:26:31 2 Дн.:3:14 Псал.:18:7 Мар.:15:38 Лука:23:45 Ефес:2:14 Ефес:2:18 Јевр.:6:19 Јевр.:10:19 гробови се отворише и усташе многа тела светих који су помрли.
После његова ускрса изиђоше из гробова, дођоше у свети град и показаше се многима.
А кад капетан и који с њим чуваху Исуса, видеше да се земља тресе и шта би, поплашише се врло и рекоше: Овај је заиста био син Божји!
А гледаху онде издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му:
Међу овима беше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосифова, и мати синова Зеведејевих.
А увече дође један богат човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
Овај приступи Пилату и замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му се да.
И узе Јосиф тело, зави га у чисто платно
и матну га у свој нови гроб што га је исекао у камену, навали велик камен на врата од гроба и отиде.
А Марија Магдалина и друга Марија сеђаху онде према гробу.
А сутрадан, по петку, сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата
и рекоше: Господару, сетисмо се да она варалица још за живота рече: После три дана устаћу.
Псал.:2:1 Мат.:16:21 Мат.:17:23 Мат.:20:19 Мат.:26:61 Мар.:8:31 Лука:23:2 Јован:7:12 Дела:4:27 2 Кор.:6:8 Заповеди, дакле, да се гроб до трећега дана осигура, да не дођу ученици и украду га и кажу народу: Устао је из мртвих - и била би последња превара гора од прве.
Рече им Пилат: Ево вам страже, идите и осигурајте како знате.
А они одоше и осигураше гроб запечативши камен са стражом.
