Свето Јеванђеље по Матеју

А кад би ујутру, учинише вијећу сви главари свештенички и старјешине народне за Исуса да га погубе.

И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату судији.

Тада видјевши Јуда издајник његов да га осудише раскаја се, и поврати тридесет сребрника главарима свештеничкијем и старјешинама

Говорећи: ја сагријеших што издадох крв праву. А они рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видјети.

И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се објеси.

А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

Тада се изврши што је казао пророк Јеремија говорећи: и узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога кога су цијенили синови Израиљеви;

И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

А Исус стаде пред судијом, и запита га судија говорећи: ти ли си цар Јудејски? А Исус рече му: ти кажеш.

И кад га тужаху главари свештенички и старјешине, ништа не одговори.

Тада рече ми Пилат: чујеш ли шта на тебе свједоче?

И не одговори му ни једну ријеч тако да се судија дивљаше врло.

А о сваком празнику пасхе бијаше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.

А тада имаху знатнога сужња по имену Варава.

И кад се сабраше, рече им Пилат: кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозванога Христа?

Јер знадијаше да су га из зависти предали.

А кад сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: немој се ти ништа мијешати у суд тога праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

А главари свештенички и старјешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

А судија одговарајући рече им: кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

Рече им Пилат: а шта ћу чинити с Исусом прозванијем Христом? Рекоше му сви: да се разапне.

Судија пак рече: а какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: да се разапне.

А кад видје Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: ја нијесам крив у крви овога праведника: ви ћете видјети.

И одговарајући сав народ рече: крв његова на нас и на дјецу нашу.

Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.

Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на њ сву чету војника.

И свукавши га обукоше му скерлетну кабаницу.

И оплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим ругаху му се говорећи: здраво, царе Јудејски!

И пљунувши на њ узеше трску и бијаше га по глави.

И кад му се наругаше, свукоше с њега кабаницу, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше га да га разапну.

И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст.

И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест коштурница,

Дадоше му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије.

А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцке;

И сјеђаху ондје те га чуваху.

И метнуше му више главе кривицу његову написану: ово је Исус цар Јудејски.

Тада распеше с њиме два хајдука, једнога с десне а једнога с лијеве стране.

А који пролажаху хуљаху на њ машући главама својима,

И говорећи: ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божиј, сиђи с крста.

А тако и главари свештенички с књижевницима и старјешинама потсмијевајући се говораху:

Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га вјеровати.

Он се уздао у Бога: нека му поможе сад, ако му је по вољи, јер говораше: ја сам син Божиј.

Тако исто и хајдуци разапети с њим ругаху му се.

А од шестога сахата би тама по свој земљи до сахата деветога.

А око деветога сахата повика Исус иза гласа говорећи: Или! Или! лама савахтани? то јест: Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио?

А неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: овај зове Илију.

И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше.

А остали говораху: стани да видимо хоће ли доћи Илија да му поможе.

А Исус опет повика иза гласа и испусти душу.

И гле, завјес црквени раздрије се надвоје од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде;

И гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли;

И изашавши из гробова по васкрсенију његовом уђоше у свети град и показаше се многима.

А капетан и који с њим чуваху Исуса видјевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: заиста овај бијаше син Божиј.

И ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му.

Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Заведејевијех.

А кад би увече, дође човјек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такођер био ученик Исусов.

Овај приступивши к Пилату замоли га за тијело Исусово. Тада Пилат заповједи да му даду тијело.

И узевши Јосиф тијело зави га у платно чисто;

И метну га у нови свој гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.

А ондје бијаше Марија Магдалина и друга Марија, и сјеђаху према гробу.

Сјутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,

И рекоше: господару! ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: послије три дана устаћу.

Зато заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: уста из мртвијех; и биће пошљедња пријевара гора од прве.

Рече им Пилат: ево вам страже, па идите те утврдите како знате.

А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.