Јеванђеље по Марку

Кад се приближише Јерусалиму и стигоше близу Витфаге и Витаније, према Маслинској гори, Исус посла двојицу од ученика својих,

велећи им: Идите у село које је према вама, и чим уђете у њега, наћи ћете магаре привезано, на коме никакав човек није још седео. Одрешите га и доведите га амо.

Ако вам ко рече: Шта то чините? -, реците: Треба Господу, и одмах ће га пустити.

Ученици отиђоше, и нађоше магаре привезано за врата на једном раскршћу, и одрешише га.

Неки од оних који стојаху онде рекоше им: Што дрешите магаре?

Одговорише им као што им рече Исус, и они их пустише да иду.

Они соведоше магаре к Исусу и метнуше на њ хаљине своје, и он уседе на њ.

Многи простираше хаљине своје по путу, а једни резаху гране од дрвета и стераху по путу.

А који иђаху пред Исусом и за њим викаху: Осана! Благословен који долази у име Господње!

Благословено краљевство које долази, краљевство Давида, оца нашега! Осана на висини!

Исус уђе у Јерусалим, у храм. Али промотривши све, и како је већ било касно, пође у Витанију с дванаесторицом.

Сутрадан, пошто изиђоше из Витаније, осети Исус глад.

Видевши издалека улисталу смокву, погледа не би ли што нашао на њој, и дошавши к њој, не нађе ништа, осим лишћа; јер још не беше време смоквама.

Проговарајући Исус рече смокви: Никад нико од тебе рода не јео! И чуше га ученици његови.

Дођоше у Јерусалим, и Исус уђе у храм и ту стаде изгонити оне које продаваху и куповаху у храму; и изврну столове оних што мењаху новце и клупе оних који што продаваху голубове.

И не даде да ко пронесе било што кроз храм.

И учаше и говораше: Није ли писано: Дом мој, дом молитве зваће се за све народе? А ви начинисте од њега пећину разбојничку!

Чувши то првосвештеници и књижевници тражаху како би учинили да се он погуби; јер га се бојаху; јер се сав народ дивљаше науци његовој.

Кад паде вече, Исус изиђе из града.

У јутро, пролазећи, видеше ученици смокву како се из корена осушила,

и опоменувши се Петар онога што је било, рече Исусу: Рави, гле, смоква што си је проклео осушила се.

Проговори Исус, и рече им: Имајте веру у Бога.

У истину вам кажем: ако ко рече овој гори: Дигни се одавде и баци се у море, и не посумња у срцу своме, него верује да ће бити као што говори, биће му.

Зато вам кажем: Све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити, и биће вам.

И кад сте на молитви, праштајте ако што имате на кога, да и Отац ваш који је на небесима опрости вама грехе ваше.

Али ако ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама грехе ваше.

Опет се вратише у Јерусалим, и док Исус ходаше по храму дођоше к њему првосвештеници и књижевници и старешине,

и рекоше му: Каквом влашћу ти то чиниш, и ко ти даде власт да то радиш?

Исус им одговори: И ја ћу вама ставити једно питање, - одговорите ми, па ћу вам казати каквом влашћу ово чиним.

Крштење Јованово или би с неба, или од људи? Одговорите ми.

Али они овако мишљаху у себи: "Ако речемо с неба, рећиће нам: Зашто му дакле не веровасте?

Ако ли речемо од људи... Они се бојаху народа, јер сви држаху Јована заиста за пророка.

Одговорише Исусу: Не знамо. И Исус рече њуима: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.