Еванђеље по Марку
По Марку, глава 3
И дође опет у синагогу, и беше онде човек са сухом руком.
И мотраху на њега неће ли га у суботу излечити, да би га могли оптужити.
И рече човеку са сухом руком: Устани (и стани) на среду!
И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло, живот спасти или погубити? А они ћутаху.
И погледа их унаоколо с гневом, тужан што су им срца тако одрвенила, и рече човеку: Пружи руку! И пружи је, и поста рука његова опет здрава.
А фарисеји изиђоше и одмах одлучише с Иродовцима против њега, да га убију.
А Исус се са својим ученицима повуче према мору. Но за њим оде много народа из Галилеје, па и из Јудеје
и Јерусалима, из Идумеје и Переје, од Тира и Сидона, дође к њему велико мноштво кад чуше шта он чини.
И рече ученицима својим да му спреме чамац због народа, да га не гурају.
Јер многе излечи, тако да сви који су патили од нечега, наваљиваху на њега да га се дотакну.
Па и дуси нечисти, кад га виђаху, припадаху к њему и викаху: Ти си Син Божји!
Мат.:4:3 Мат.:4:6 Мат.:8:29 Мат.:8:31 Мат.:14:33 Мар.:1:1 Мар.:1:23 Мар.:5:5 Лука:4:41 Лука:8:28 Дела:16:17 И много им прећаше да га не разгласе.
И попе се на гору и дозва које хтеде, и дођоше му.
И постави дванаесторицу да буду с њим, да их пошље да проповедају
и да имају власт да терају напоље демоне.
И постави дванаесторицу: и Симону надену име Петар;
па Јакова Зеведејева и Јована, брата Јаковљева, и надену им име Воаниргес т.ј. синови громови;
па Андрију, Филипа, Вартоломеја, Матеја, Тому, Јакова Алфејева, Тадеја, Симона Кананеја
и Јуду Искариотског, који га и издаде.
И дође кући; и опет се сабра народ, тако да ни јести нису могли.
И кад чуше његови, изиђоше да га ухвате; јер говораху да није при себи.
А књижевници који су сишли били из Јерусалима, гвораху: У њему је Веелзевул, и: Помоћу старешине демонског тера напоље демоне.
И дозва их и говораше им у причама: Како може сотона сотону терати напоље?
Ако се царство неко против самог себе разделило, царство то не може остати;
и ако се дом неки против самога себе разделио, дом тај не може остати.
Ако се, дакле, сотона на самога себе дигао и разделио, не може остати, него ће пропасти.
Али нико не може ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако прво не свеже јакога - и онда ће опленити кућу његову.
Заиста, кажем вам: Све ће се опростити синовима човечјим - греси и хуљења, ма колико да усхуле;
али који похули на Духа светога, томе се неће опростити никад, него ће га теретити вечан грех -
што говораху: У њему је нечисти дух.
И дође мати његова и браћа његова, и, стојећи напољу, послаше к њему да га зову.
Око њега сеђаше народ, и рекоше му: Ето ти матере и браће напољу, траже те.
И одговори им: Ко је мати моја и браћа моја?
И погледа око себе на оне који сеђаху око њега и рече: Ево мати моја и браћа моја!
Ко врши вољу Божју, тај је мени брат и сестра и мати.
