Свето Јеванђеље по Марку
Марко, глава 3
И уђе опет у зборницу, и ондје бјеше човјек са сухом руком.
И мотраху за њим неће ли га у суботу исцијелити да га окриве.
И рече човјеку са сухом руком: стани на сриједу.
И рече им: ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? душу одржати, или погубити? А они мучаху.
И погледавши на њих с гњевом од жалости што су им онако срца одрвенила рече човјеку: пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
И изишавши фарисеји одмах учинише за њега вијећу с Иродовцима како би га погубили.
И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта он чини дође к њему.
И рече ученицима својијем да буде лађа у њега готова због народа, да му не досађује.
Јер многе исцијели тако да наваљиваху на њега који бијаху накажени болестима да га се дотакну.
И дуси нечисти кад га виђаху, припадаху к њему и викаху говорећи: ти си син Божиј.


И много им пријећаше да га не прокажу.
И изиђоше на гору, и дозва које он шћаше; и дођоше му.
И постави дванаесторицу да буду с њим, и да их пошиље да проповиједају,
И да имају власт да исцјељују од болести, и да изгоне ђаволе:
Првога Симона, и надједе му име Петар;
И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надједе им имена Воанергес, које значи синови громови;
И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадију и Симона Кананита,