Јеванђеље по Марку
Јеванђеље по Марку, глава 3
Исус уђе опет у синагогу. У њој беше један човек који је имао усахнулу руку.
Они мотраху на Исуса, неће ли га у суботу исцелити, да би га могли окривити.
Исус рече човеку с усахнулом руком: Дигни се, ту, на среду!
Па рече њима: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити, - спасити човека или погубити га? Али они ћутаху.
Тад, погледавши на њих са гневом, од жалости што су им тако срца отврднула, рече човеку: Опружи руку своју! Он је опружи, и оздрави рука његова.
Фарисеји изиђоше и одмах се договорише са Иродовцима да се он погуби.

Исус се уклони с ученицима својим к мору, и велико мноштво народа пође за њим из Галилеје и из Јудеје,
и из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана, и од Тира и Сидона; велико мноштво, чувши што он чини, дође к њему.
Он нареди да ученицима својим да држе лађу за њега спремну, да га народ не тиска.
Јер како он многе исцели, то наваљиваху на њега сви који имаху какве болести, да га се дотакну.
И дуси нечисти, кад га виђаху, припадаху к њему и викаху: Ти си Син Божји!


Али им он строго говораше да га не прокажу.
Исус се затим попе на гору и дозва које хтеде, и они дођоше к њему.
И постави дванаесторицу, да буду с њим и да их пошље да проповедају,
и да имају моћ да изгоне зле духове.
Дванаест њих које он постави беху ови: Симон, коме даде име Петар,
Јаков Зеведејев и Јован брат Јаковљев, којима надену име Воанергес, што значи "синови грома",
Андрија, Филип, Вартоломеј, Матеј, Тома, Јаков Алфејев, Тадија, Симун Кананит
и Јуда Искариотски, онај који издаде Исуса.
Пођоше кући, и навали опет народ, тако да не могаху ни јести.
Чувши за то родбина Исусова, изиђоше да га ухвате, јер говораху да је изван себе.
А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: овога је Велзевул обузео, и он силом кнеза ђаволскога изгони зле духове.
Исус их дозва и рече им у поређењу: Како може сотона сотону изгонити?
Ако је једно краљевство против себе раздељено, то се краљевство не може одржати,
и ако је који дом против себе раздељен, тај се дом не може одржати,
и ако сотона устане сам на себе, он се не може одржати, него ће пропасти.
Нико не може ући у кућу јакога човека и покућство његово отети, ако најпре не свеже тог јаког човека, и онда ће тек кућу његову опленити.
У истину вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења, макар каква била,
али који похули на Духа Светога нема му опроштења до века, него он вечно остаје грешан.
Исус то рече јер говораху: У њему је нечисти дух.
Тад дођоше мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.
Народ сеђаше око њега, те му рекоше: Ено мати твоја и браћа твоја напољу питају за те.
Он им одговори: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?
И погледавши око себе на народ који сеђаше, рече: Ево матере моје и браће моје!
Јер ко год врши вољу Божју, он ми је и брат и сестра и мати.