Еванђеље по Марку

И опет поче учити крај мора. И скупи се око њега силан народ, тако да је ушао у чамац и седео на мору, а сав народ беше на земљи крај мора.

И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:

Чујте! Ето, изиђе сејач да сеје.

И кад сејаше, једно паде крај пута, и дођоше птице и позобаше га.

Друго паде на каменито место, где немаше много земље; и одмах изниче, јер немаше у дубину земље.

Али кад сину сунце, увену, и како немаше корена, осуши се.

Треће паде у трње, и нарасте трње и удави га, и не донесе рода.

Четврто паде на добру земљу, ниче, нарасте и даваше рода, и доношаше по тридесет, по шесет и по сто.

И рече: Ко има уши да чује, нека чује!

И кад беше сам, запиташе га они који беху око њега, са дванаесторицом, за приче.

И рече им: Вама је дана тајна царства Божјег, а онима напољу све бива у причама,

да гледају, и не виде, чују, и не разумеју, да се како не обрате, и опрости им се.

И рече им: Не разумете ову причу - а како ћете разумети све приче?

Сејач сеје реч.

А ово су крај пута (посејани): где се сеје реч, и кад је чују, одмах дође сотона и узме у њих посејану реч.

А ово су, слично, посејани на каменитим местима. Кад чују реч, одмах је с радошћу приме,

али немају корена у себи, него су непостојани; па кад дође до невоље или гоњења због речи, одмах се саблазне.

А други су посејана у трњу: то су они који су чули реч,

али бриге овога света, превара богатства и остале жеље уђу и угуше реч, и остане без рода.

А посејани на доброј земљи, то су они који чују реч и примају је, и доносе рода, по тридесет, по шесет и по сто.

И рече им: Долази ли светлост за то, да се метне под мерицу или под кревет? а не, да се метне на светњак?

Јер нема ништа тајно, што неће бити јавно, нити има што сакривено, што неће изићи на видело.

Ко има уши да чује, нека чује!

И рече им: Памтите што чујете! Каквом мером мерите, мериће вам се, и додаће вам се.

Јер ко има, даће му се; а ко нема, узеће му се и оно што има.

И рече: Тако је царство Божје као кад човек баци семе у земљу,

и (онда) спава и устаје, ноћ и дан, а семе ниче и расте - ни сам не зна како.

Земља сама од себе доноси род: прво траву, потом клас, па онда потпуно зрно у класу.

А кад допусти род, одмах шаље срп, јер дође жетва.

И рече: Какво ћемо казати да је царство Божје, или у каквој ћемо га причи исказати?

Оно је као зрно горушично, које је, кад се посеје у земљу, мање од свих семена на земљи;

а кад се посеје, нарасте и буде веће од свега поврћа и пушта велике гране, тако да птице небеске могу да се гнезде у његову хладу.

И многим таким причама казиваше им реч, колико су могли да слушају.

А без приче им не говораше; но насамо је својим ученицима све протумачио.

И рече им онога дана увече: Хајдемо на ону страну.

И отпустише народ и узеше га са собом тако како је био у чамцу. А и други чамци иђаху с њим.

И подиже се велика олуја, и валови запљускиваху у чамац, тако да се чамац већ почео пунити.

А он спаваше остраг у чамцу, на узглављу. И пробудише га и рекоше му: Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо?

И уста, заповеди ветру и рече мору: Ћути, умукни! И ветар стаде, и наста тишина велика.

И рече им: Што сте тако страшљиви? Зар још немате вере?

И уплашише се врло, и говораху један другоме: Па ко је овај, да га слушају и ветар и море?