Свето Јеванђеље по Марку
Марко, глава 7
И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима.
И видјевши неке од ученика његовијех да нечистијем, то јест неумивенијем, рукама једу хљеб, укорише их.
Јер фарисеји и сви Јевреји не једу док не умију руку до лаката, држећи се онога што им је остало од старијех;
И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
А потом питаху га фарисеји и књижевници: зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старијех, него једу хљеб неумивенијем рукама?
А он одговарајући рече им: добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
Но залуду ме поштују учећи наукама, заповијестима људскијем.
Јер остависте заповијести Божије, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа такова чините.
И рече им: добро укидате заповијест Божију да свој обичај сачувате.
Јер Мојсије рече: поштуј оца својега и матер своју; и: који опсује оца или матер смрћу да умре.
А ви кажете: ако рече човјек оцу или матери: корван, то јест: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
И тако не дате му ништа учинити оцу својему или матери својој,
Укидајући ријеч Божију својијем обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
И дозвавши сав народ рече им: послушајте мене сви, и разумијте.
Ништа нема што би човјека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека.
Ако ко има уши да чује нека чује.
И кад дође од народа у кућу питаху га ученици његови за причу.
И рече им: зар сте и ви тако неразумни? Не разумијете ли да што год у човјека споља улази не може га опоганити?
Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
Још рече: што излази из човјека оно погани човјека;
Јер изнутра из срца људскога излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека.
И уставши оданде отиде на крајеве Тирске и Сидонске, и ушавши у кућу шћадијаше да нико не чује за њ; и не може се сакрити.
Јер чувши за њ жена што у њезиној кћери бијаше дух нечисти, дође и паде к ногама његовима.
А жена та бијаше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше га да истјера ђавола из кћери њезине.
А Исус рече јој: стани да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима.
А она одговарајући рече му: да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва дјетињијех.
И рече јој: за ту ријеч иди; изиђе ђаво из кћери твоје.
И дошавши кући нађе да је ђаво изишао, и кћи лежаше на одру.
И опет изиђе Исус из крајева Тирскијех и Сидонскијех и дође на море Галилејско у крајеве Десетоградске.
И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне на њ руку.
И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његова;
И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јест: отвори се.
И одмах му се отворише уши, и раздријеши се свеза језика његова и говораше лијепо.
И запријети им да никоме не казују; али што им он забрањиваше они још већма разглашиваху.
И врло се дивљаху говорећи: све добро чини; и глухе чини да чују и нијеме да говоре.
